Браство

- 356

парох вуковарски, протојереј Илија Перкаћански, а слово држао сабрал п сапарох му Јован Јаношевић, који му је живот врдо верно оцртао. Спровод беше величанствен. До хладнога га гроба испратише 22 свепттеника и представници свију области, и силан свет. Запста је оправдана она реч Осечана: „да је митрополит умро, тешко би му укоп већи и веди· чанственији бло !“

Покојншк је иза себе оставио неутешну љубу и деветоро живе на пут изведене- деце: четири сина и пет удатих кћери.

Ради вечне успомене на овога честитога служитеља олтара Божјег, вредно је овде на послетку _ забележити пи ово о њему: Замислите себи човека средњега раста, лепо развијена, са поносним великим челом, руменим лпцем, средње дугачком проседом густом брадом, са лепим средњим орцима, "примереним носом и устима, са живим кестен-боје очима и са надвијеним над њима густим обрвама, са бујном више проседом дугом косом, увек ведра и пријатно озбиљна, чисто и уредно обучена, и код вуће и ван куће, у свештеничким хаљинама... па ћете имати верну слику проте Лазе Поповића.

Његов супрушки живот беше живот правога слуге Божјега — беше свагда чист и светао. Како жену своју тако исто и децу своју је неограничено и беспримерно љубио — и до крајности им добар био. За живота свога је он сву своју децу — сем најмлађега сина —- ухљебио и удомио.

Народ српски је истински љубио и волео, те "мал! зато није год. 1376. кад је у Хрватској и Славонији за владе бана Мажуранића прогонство против · Срба родољуба отпочело, допао и он тамнице загребачке, кло што је допао родољубиви