Браство

357 Србин осечки Марко Аксентијевић, и чувени протопоп Никола Беговић, парох горњокарловачки.

У кући његовој су се српски народни и верски обичаји у највећој чистоти хранили и пазили. А томе је и своју сву децу научио. Крсно име се у његовој кући светковало онако како ваља. Како је бат овај последњи лепи обичај у осечким интелигентним кућама у време доласка његова у Осек готово изобичајен, то га је он оживео и васкрсао.

Покојник беше предобра п препоштена срца. Он је по оној Христовој заповеди умео заиста и да непријатеље своје љуби. Карактеран до крајности, према сиротињи и путнику увек дарежљив; према онима, који су од њега какве помоћи или савета тражили, врло приступачан и предусретљив: он је са човеком умео у радости радовати се, ау жалости с њим плакати. Према сваком беше искрен и отворен. | ;

Благољепије црквено особито је'волео. Немарљива свештеника у вршењу дужности своје није трпео. Само му се душа од милина топила, ако је о Богојављењу освећење Јорданске водице, пили на ускршњој јутрени „воскресеније“ са свом поштом обавити могло. С каквом .је само вољом 18597. г. пратио оправљање цркве своје, а 1592. и 1893. г. зидање гробљанске капеле као члан грађевног одбора! Као да је знао, да ће се у присенку њеном вечито одмарати! Он је хтео да то све лепд и укусно буде. А тако. је псто бригу водио и за оправљање им осталих у протопопијату његовом парохијских цркава и где је требало своје мудре сарете давао. Све га је то веселило и занимало, ако | је -коме у тим приликама својим саветима послужити могао.