Браство

303

— Амин, да Бог да! — беше одговор и Недељков и осталих Боровчана.

Са својих двадесет одабраних момака Недељко крстари по шуми; сусреће Арнауте и сузбија их. Погибе неколико Арнаута. О Недељку се сташе низати приче као о неком необичном јунаку.

Овај један догађај утврди још јаче такво мишљење о Недељку :

Једном Недељко остао само с два своја момка, а друге све пустио кућама за тај дан.

Ето Арнаута !

Недељко их спази, па се одмах досети невољи. Док још није изашао пред Арнауте, издаје заповест као момцима својим, ну да га чују и разумеју Арнаути : „Останите ту!.. Немојте пуцати, докле не чујете пуцањ моје пушке !.. Да се нисте макли!... Мирно“ !..

Изговорив то испаде са своја два момка пред Арнауте.

____— Стојте! — викну Арнаутима и управи к њима запету пушку. То учинише и момци. За тим се поново окрете као момцима и понови наредбу: „Не излазите!.. Не пуцајте“ !

Арнаути се узбезекнули. — Доле оружје...! Вежите се! — повиче Недељко.

Арнаути изненађени, уплашени, положише оружје и сташе се везивати један за другога.

Тако повезаних, на број двадесет и четири, испрати са своја два момка у село, а он остаде говорећи : — Идите у село, а ја ћу остати овде код ових мојих момака, да их задржавам, да не би пошли за вама и све вас побили.

Слично овоме Недељко је више пута чинио.

Због оваквог живота његова по шуми, прозваше га Шумина.

Његов син беше Наум Шуминков — Шуменков .