Браство

308

И кад се оно после Сливнице стаде прикупљати снага, да се српскоме оружју врати сјај, којим се вазда поносило, — пок. Коста поби заставу пред својом кафаном „Мали Балкан“ и стаде скупљати добровљце.! С добровољцима дође у Врање, опет под командом команданта Милоша С. Милојевића... Такав је пок. Коста био Србин у ратно доба.

Ну иу мирно доба он није престајао ратовати за српско име, за ослобођење подјармљеног Српства.

Од установе Друштва Св. Саве пок. Коста је био један од најоданијих чланова Главнога Одбора, све докле га болест није савладала, те га заменио његов син Спаса. И у Друштву за потпомагање радника из Старе Србије и Маћедоније, коме је он био потпредседник, и свуда где се не само ради него и прилаже за бољу будућност српскога народа, пок. Коста је био увек међу првима.

Али је најзначајнији његов прилог — задужбина српска, његова величанствена црква у његову селу Боровцу, подигнута на развалинама старе српске цркве. Црква је рађена по плану, који је израђен у Министарству Грађевина; по величини је као београдска Вазнесенска Црква, и већ пет година како сеу њој служи света служба Богу за народ српски, за „ктитора“ њеног Косту А. Шуменковића.

' Ево од речи до речи штампана позива за уписивање добровољаца.

„Под командом професора и резервног капетана ! кл. г. М. С. Милојевића бив. команданта дежево - ибарских устаника и добровољаца, купе се добровољци за одбрану драге нам отаџбине и достојанства Србије и српскога народа.

Браћо Срби! Похитајте под заставу Витешкога Обреновића за одбрану части и српскога имена ! За упис ваља се јавити потписатима код „Малог Балкана“ на Гркалишту.

К: А. Шулљменковић М. В. Веселиновић“