Браство

312

ж ж Гробље. ... Ковчег с посмртним остацима пок. Косте донесен је.... спушта се пред гробницу његову.

Свештеник г. Велимир Марковић учини помен над

покојником, за тим приђе гробници пок. Милоша

С. Милојевића, те и на гробу пок. Милојевића учини

помен, и онда се обрати присутнима и рече: „Браћо Срби!

„Два брата наша, верна два сатрудника на заветној Српској Мисли, два велика Србина, Милош Милојевић и Коста Шуменковић лежу један поред другог у утробу земље српске, у крило и загрљај своје мајке Србије, да одморе своју утруђену снагу, коју су са силним и безграничним пожртвовањем залагали за бољу срећу њену и народа свога.

„Као синови тога народа и сведоци рада и заслуга ових покојника, поред извршене хришћанске дужности: помоливши се Богу за покој душа њихових и преливши вином светле им гробове, као што они крвљу својом на бојним пољима, освајајући, преливаху стопу по стопу земље српске, ми имамо овога часа још и једну више српску дужност према овим својим великим учитељима родољубља, а то је, да им — ако смо само, радећи овако како сада радимо, достојни имена њихова — да им прелијемо гробове и искреном сузом благодарности и да им рекнемо, па и рецимо им: Бог да вас прости честите душе; хвала вам учитељи српискота родољубља и пријатељи народа свог: слава вам, велики Срби, Милошу и Коста — слава вам!“..

Слава Кости Шуменковићу ! Слава Милошу Милојевићу ! 31. декембра 1905. г.

Београд. Зар. Р. Поповић