Браство

23

_ најодушевљенијег рада на идеји Друштвеној, рада без сметња, рада који је наилазио одушевљена одзива код свих чинилаца и у свему народу _ српском.

Сад настаје периода мучне борбе, периода сумњичења, подметања, клеветања, периода, слободно можемо рећи, Кризе Друштвене, која је претила да оволики рад, заснован на оволиким родољубљу, уништи, на грдну штету свега српског народа и на штету оне спасоносне идеје, коју је Друштво истакло као водиљу своју. И, на жалост, ова је периода трајала исто онолико колико и ова прва, сјајна и срећна.

_ Само зато, што је Друштво Св. Саве за овако кратко време показало оволики напредак као ни једно друго друштво ; само зато, што га основаше и највише порадише на овако бујном развијању његову људи, који не припадају партији која беше на влади; и само зато, што председник Друштвени беше члан и председник онога кабинета, који се десио на управи земаљској онда, кад је владалац по својој иницијативи укинуо један устав, који по његову нахођењу не беше за нас и за оно време: Друштво Св. Саве је нападано, сумњичено, клеветано на најнедостојнији начин и у земљи као и на страни. Њему је подметано: да служи „фармазонству“, и ако оно нема с њим никакве везе сем што председник и неколико чланова његових беху и чланови ложе слободних зидара; да стоји у вези с једном страном државом, којој издаје најсветије интересе српске, и ако оно није имало никака посла апсолутно ни с једном државом, већ само с појединим родољубима српским; да оно шиље оружје и диже револуцију у Турској, и ако је оно на идеји националној радило само речју, књигом и просветом, и тако даље.

А у коликој је мери све ово било, нека потврди факат: да је већ у лето идуће године, 1591.,