Браство

26

у једних и у других одржавала мисао и веру у свесрпско ослобођење и уједињење. А њене сјајне светосавске прославе, на које се није могло доћи од силне навале, њени свакогодишњи концерти у Великој Школи и честа суделовања на разним забавама са чисто српским народним песмама понајвише из неослобођених крајева и декламацијама из којих се види жарка жеља њихова за слободом и просветом, свраћали су на се пажњу и изазивали симпатије и све престоничке публике. А свакогодишњи излети ученика ове школе у веће градове у унутрашњости (Паланку, Обреновац, Шабац, Смедерево, Крагујевац, Крушевац, Ниш, Пирот и Јагодину) и концерти њихови тамо са чисто народним и патриотским мотивима одржавали су у свежини мисао и жељу о свесрпском уједињењу и ослобођењу и у шире публике српске у Краљевини. Око 40—50 младића годишње свршавало је ову школу, било основну, те да као просвећени грађани и Срби продуже свој посао и даље са више умешности и хасне, било приправну, те да као скромни учитељи или свештеници пораде на ширењу просвете у своме несрећном и непросвећеном народу. И она је сама дала преко сто педесет ако не најспремнијих а оно извесно најодушевљенијих радника на овоме пољу. А оне хиљаде што су прошле кроз њу, не свршивши је, увећале су интелигенцију и одушевљење за све што је српско и хумано баш у оним крајевима где су име, вера и језик српски највише угрожени. И на овоме путу Друштву нити је ко сметао нити му је могао сметати.

Па ипак је било неке сметње и овде. Кад се извео погрешан закључак, да тамошњу омладину не треба ни доводити овамо, него је спремати тамо, да би боље остајала тамо, онда се стало викати и на Вечерњу Школу, и 1896. њена приправна — за мало није укинута. Али у тај мах не само да то није било, него је она идуће године још појачана и попета од две на три године учења.