Браство

Србине, брате, родољубе,

Скоро ће се навршити двадесет година, од како је основано Друштво Св. Саве и од како послује на пољу народнога просвећивања, међусобнога упознавања и зближавања.

Потреба овакога друштва у народа нашега манифестована је најбоље оним сјајним одзивом, на који је оно наишло одмах у почетку своме са свих страна, из свих крајева српских, и којим је одликовано све до сада. Они силни прилози из свих места где Србин живи, који су саставили капитал од по милиона, сведочили су и сведоче, да има Срба који маре за свој народ, за земљу своју, за велику Отаџбину Србинову. А ако су данас ови прилози све ређи, опет не треба узети, да је овако родољубиво друштво народу нашем више непотребно, нити да се у њему угасио племенити жар за добро и бољитак народа свога. Јер је још Српство непросвећено, неослобођено и неуједињено, и још има родољуба, који су вољни и који се и на самртном часу сећају да приложе последњу лепту на олтар среће народа свога. А... камен по камен — ето палача, зрно по зрно — ето погача!... И нама је потребно, да и даље послујемо на овоме пољу народнога нам просвећивања и уједињења, и на копању овога камења и скупљању овога зрневља. А према приликама, у којима се