Браство

листа, «судјеловало је и свеукупно војништво те су часници клицали и капама махали, што је особито дубоки дојам учинило». Бранећи се од нападаја, да су његове присталице харале приликом демонстрација, И. Франк је одговорио: «Признајем, да смо водили демонстрације након проглашења рата, зли док смо их ми водили, био је свуда мир и ред. Али кад је водство преузела полиција, онда је дошло до онога, што се десило у јулу 1914. у Загребу». Главни уредник франковачког органа, који је водио најгнуснију хајку, био је, према службеном дукументу, »поузданик кр. хрватско-славонскога домобранског министарства», а сам шеф аустријског ђенералштаба Конрад Хецендорф конфеРибе по је 16, јула") са франковачким вођама дром А. Хоратом и дром И. Франком и већ тада их је обавестио, да · рат неизбежан.

Бољи народни људи нису тада могли доћи до изражаја. Хагодпо Јефтхоо Милана Марјанов ића осудило је најоштријим речима демонстрације и њихову суровост, али је уре; ДНИ одмах након тога био протеран из 3 агреба. У Сарајев“ је- руља демолирала штампарије од два српска опозициона листа, а влада протерала уреднике и Народа и Ошаџбине и Сриске Ријечи, и они после атентата не могоше издати ни једног броја. Други су волели стати, него писати прско уверења. Иза објаве рата обустављени су наредбом сви листови, на које влада није могла имати непосредан утицај. Одмах иза атентата почеше премстачине, затварања и прогони, а у ноћи одбијања ултиматума и дан после тога затворени су као таоци сви најбољи и најуглед-. нији људи Босне и Херцеговине, Далмације, Хрватске, Истре, Срема; сви искрени поборници идејс народног јединства и сви Срби од утицаја. Нијсдан родољуб не оста поштеђен. Страховлада наста као у најцрња времена давних векова. Тамнице се препунише, дођоше на ред казамати Арада и Марибора, подигоше се вешала, учесташе убиства у маси.

После неколико аустријских пораза и пошто је први бес попустио почиње нешто друкчији метод прогона. Не врше се више убиства читавих породица и села, престаје мрцварење, не дозвољава се да сваки поживинчени «шуцкор» | проводи своју самовољу, него се место тога почињу велике · парнице и убијања по параграфима. Очсвидна је тенденција, да се у велеиздајничке процесе увуче што више интеликенције, да би обезглављен народ постао лак плен отаџбеничке аустријске пропаганде. Сва се српска друштва распуштају, чак и добротворна; и њихови часници највећим делом долазе на оптуженичку клупу; затварају се све српске школе ; сужује се црквено-просветна автономија; забрањује | се ћирилица; чак се за казну на годину дана затнарају гимназије у Мостару и у Тузли. Оно, што је РЛН остало ,

) Сви су датуми навођени у овој радњи по новом ка енки а