Браство

Ма УХ | поштеђено од таоштва и затвора доспева у војску и бива и. вођено у логоре ван своје земље. Политичког живота нема

тигде осим у Мађарској и Хрватској, а у овој другој сведен је на најнижу меру, јер су најачи политички људи српскохрватске коалиције конфинирани у Пешти или били затворепи без обзира на њихов имунитет

Догађаји 1916. године знатно су деловали на промену расположења у Аустрији. Узалудни“ немачки нападаји па у Зерден, страховити пробој код Луцка, улазак Румуније у ___рат, пад Битоља, све је-то показивало, да је успех много даље него што се мислило и говори; лоси да је чак и -д0веден у питање. Рат се отезао; а за све је мислене људе · било јасно, да ће његово развлачење доносити неминовно | слабљење и Аустрије и њених савезника, чији извори по_ чињу осетно да сахну. Оштри напади опозиције мађарског | нарламента против тада свемоћног ђенералштаба и војног 4 водства уопште развезују и друге језике, а Адлеров атентат на аустријског министра председника грофа Штирка речито документује узрујаност широких редова и потмуло незадовољство читаве земље. Смрт цара Фрање Јосиф а дошла је (+ 7 иза тога као неко искупљење. Тај најкрвавији владалац на И 46 Европе, рсакционар по своме бићу и осећању. у сахранио је са собом стару Аустрију и режим голих ба"јонста. Нови цар. доводи сасвим нове људс и, обавештен о ситуацији земље, од првог дана наглашава, да ће му тлавна брига бити да држави врати мир, но његовој жељи за Аустрију «часни мир» и у исто време даје осетити, да не намерава владати с искључењем парламента или чак против њега.

Ново доба осећа се у свој земљи. Политички људи, који су били суђени на смрт, бивају помиловани на робију: распуштају се логори интернираца; престају таоштва. Новине почињу да пишу слободније; јавља се критика режима. Тај либералнији дух нарочито појачава руска рсволуција. а Романова оставно је свог утиска у бечком двору, а аустријски министар спољашњих послова, гроф ___Мернин, приказује свом цару положај ратом изнурене земље "_као,врло очајан и као предувет за сваковрсно зло. Глад је“ ~ = 2 5 „те године бида страховита и помор људства због оскудице : хране давао је ужасне примере патње. Рат је био додијао и у слабо храњеној војсци дезертирањес је било на дневном реду. Читаве честе војника бежале су у гору, постајале «ло; гоши», и образовале тамо «зелени кадар». У све већој оску___дици и сасумњому успех ичиновништво попушта у својој | дисциплини и подмићивања и проневере постају помало обична ствар.

Отварањем бечког парламента 1917. године обнавља – се и политички живот. Чешке вође, које су нашле начвна _ да дођу у везу са својом емиграцијом, водс главну акцију.