Браство

тв а и ми

Да ублаже њихову опозицију и да ликвидирају наслеђе ра-

нијег режима извесни дворски кругови, изгледа без дого-

вора са одговорним члановима владе; проглашују општу. амнестију за политичке кривце у Аустрији и ослобађају. Крамаржа, Клофача, Рашина и друге чешке осуђенике, као

и велик Ро Јужних Словена. Војне власти праве извесне сметње и протествују, али Конрад ГОВОРА нема више опог утицаја, који је имао раније, и његова реч више не броји много. Јужни Словени, при отварању парламента, скупљени у један клуб, настоје и са своје странс, да се политички обележе. Де. товање Југословенског Одбора на страни било је познато, бар према саопштењима владине штампе, тражило се, природно, да се чује, какво ће становиште заузети ови из Монархије према том раду. Под свежим утисцима скорих прогона, неки тек изашли из тамница, још увек у страху од Аустрије, многи нису смели ни помислити, да се селидаришу са емиграцијом ; али, исто тако, нити су смели ни могли демантовати њихову југословенску идеологију. Осим тога, главну реч у бечком Југословенском, Клубу водили су словеначки клерикали, “Д-р Ј. Крек и др А. Корошец, који су још увек имали веза са двором и који, поред свих југословенских осећања, мишљаху, да не би било ни мудро ни опрезно ослабити те везе и прећи у отворени табор непријатеља. С тога дек. тарација Клуба, објављена 30. маја 1917., преставља компромис оба становишта овом формулом: «Заступници удружени у Југословенском Клубу захтевају на основу народног начела и хрвитског државног права уједињење свих Крма Монархије што их наставају Словенци, Хрвати и Срби у једио самостално државно тело, слободно од сваког туђег господства и саграђено на демократској подлози, а под жезлом Хабгбуршке Монархије». Нез МР тим и уопште и р Југословенског Клуба, који гласа за државне кредите, д-р А. 'Гресић Павичић пришао је Чесима, који су од почетка били знатно радикалнији. 9. јуна прихватио је ту декларацију Стар-

севићански К. луб налазећи, да је ту основа «раду за велике у идсале наро дне о; тободе иу је; дињења». (С тара но: атека про-“, ~

грамна идеја трија. лизма, обнов. љена и у овом 06. ЛИКУ, није.

У | с ФА И м И ИН 1 » А 4

| МОВ и А А

ње: МА Ра ТИТУ

~“ +»

»љ

У“

а ту И

била непријатно примљена ни на двору, ни у војним кру-

говима, и ако би тамо били волели, да је носила чисто

хрватско име и тенденције. Али је за то у Пешти наишла. на општи отпор и отуд се одмах давало до знања, да ЋЕ

рад у том правцу сигурно довести до сукоба. Е Заузимањем Југос. товенског Клуба почео је да се убла жава и сурови режим у Босни. Интерпелације и“ говори по

сланика приказивали су стање у земљи са тако;речитим

примерима, да се чак и код противника јављало гнушање

и протести против тога. У августу, на царев рођендан, по-

милована је и прва партија лакше осуђених. политичких