Браство

42

међутим, одвише и од водећих личности било би неодговорно спремати народу нове ударце. Коалиција ће ступити

ул акцију онда, кад зато буде огодан час. Коа; лиционашки

дисиденти, др Срђан Будисављевић и Валеријан Прибићевић, били су спона између те две антиаустријске групације заједно са далматинским посланицима, који су тад живели у Загребу.

Већи део штампе био је југословенски оријснтиран. (Мах Морепаса, Нграа г гђа, пнајрадикалнији и у. југасловенској идеологији онај, који је ишао најдаље, био је орган коалиционашких дисидената и све националистичке омладине, Њега је војна команда нарочито имала на оку и једно време чак и обуставила. Старчевићанска Нграћжа Пгзара | била је, исто тако, недвосмислена, али је њен назив имао кекључивости и старих традиција и није изазивао много поверења код српског слемента. Нгра Ка Ћојсе била је најбоље уређена и ради вештог говора између редака и згодно убачених вести из страних новина о лепим изгледима Лижанте најрадије читана. Народну акцију су отворено помагале Хорохб, с више опрезности Адгатег Тадбан, клерикална Магодпа Ропшка, па и шпекулативни Јшагпјт 11. Обђтог је увек имао неких мистериозних скрупула и страст да тражи негативно. Преко тих новина радикализирало се и јавно мишљење и показивало то; као о Прерадовићевој прослави, па врло видан начин.

„Кад су Срби почели да приступају, нарочито позивани, политичарима Југословенског Клуба и Старчевићанада, они су тражили измену базе мајске декларације. Место старинског и помало наивног хрватског државног права тражио се општи савремени принцип народног самосвпределења, који је за нас био, с обзиром на нашу растуреност и ван хисторијских државних граница, повољпији 'и иначе у сваком погледу стварнији. Поред тога морао се напустити сваки говор о аустријској династији м аустријском оквиру. Како је садржај Крфског Пакта био већ поанат и од хрватских политичара Далмације, Босне (Суна-

рићево крило Хрватске Народне Заједнице) и Хрватске

(Ст: зрчевићанци н Гласова група) био усвојен, то је примање и једног и другог услова прошло без већих потреса.

„Мос тога, 31. јануара, поводом брестлитовских мировних · преговора, Југословенски Клуб тражи «признање и пот-

пуно осигурање слободно проведеног и потпуног права на самоопределење народа, особито у питању, да ли хоће слободну државу и у којој ће форми да је образује». Разлика. између те формуле и оне из мајске декларације врло је јасна и упадљива на први поглед и ником није било тешко погодити, шта се хтело с њом. Непријатељска штампа разумела је ствар н одмах отпочела оштру борбу. Због тога,

а и иначе, било је јасно, да се не може даље адИТИ без

“