Браство

, . -

извесне организације посла м људи, који у њему треба да учествују и да за велике догађаје, који се спремају, треба бити приправан у сваком погледу.

Кад је иза јануарских говора Лојда Џорџа и Вилеона настало запрепашћење у нашим редовима и кад се почело сумњати, да би Аустрија могла пристати на дане пропозиције реалних автономија и остати по том заштићена у свом територијалном интегритету, јавила се неодољива поПо да се пред јавност иступи с нашим захтевима. На "дан 2. и 3. марта тен де у МЕ збор виђених политичара из свих југословенских земаља Аустро-Угарске. Први дан тај је збор растурила ИЕ али је на интервенцију пос. заника Коалиције и Старчевићанаца био после дозвољен и одржан у кући дра А Павелића.) На том саетанку су суделовале им социјалне демократе, придруживши ее потпуно покрету грађанских странака. Комунике са те седнице гласио је овако: «Сакупљени, после расправе о општем политичком и народном положају, сложни су у томе, да је нужна концентрација свих странака и група, које, стојећи на становишту народног јединства И ослањајући "се на пачело народног самоопределења, захтевају да се етвори национална, независна и на демократским принцинима саграђена држава Словенаца, Хрвата и Срба». У оно доба. више се није могло рећи. Чак је и таква изјава била "први дан заплењена у штампи. На истом збору било је за"кључено и оснивање Народног Већа и сазивање новог скупа о Ђурђев-дану.

Иза тог настају тежи дани. Уверени о успеху немачке офанзиве на. западу противници бивају насртљиви и Беч почиње озбиљно да прети. Познат је тадашњи иступ грофа Чернина против Чеха. Наши људи имају устручавања и заа Ђурђевдански збор се одлаже. Али у тај час дижу

е Чеси и поручују у Загреб, да ствар ипак добро стоји н : у вишем интересу треба, поводом мајске прославе Народног Дивадла у Прагу, манифестовати свест отпорности и незадовољства. Поред прославе одржаће се том приликом ни конгрес потлачених народа, потребни пандан римском, на коме ће учествовати, поред Чеха м нас, Пољаци, Талијани и Румуни. Из наших крајева кренуло се око 200 учес"ника, јер је у исто време имао.бити и састанак словенских жена, новинара и омладине. Тамо смо имали поверљиве састанке са изасланицима Пољака (проф. Гломбински и гроф Скарбек) и Чеха, на којима се удешавала тактика и општи заједнички принципи деловања. Манифестација је била _силна и имала успеха у сваком погледу и конгрес је у "главном, посвршавао све што треба, кад су учесници Дб· били позив од полиције, дау најкра ом року напусте 1

“) бок је учињено и с тога. што се у поверсњу сазнало, да је полиција тражила од управника Хотела Ројала. где је био скуп, да ве у нашу салу упуте детективи преобучени као келнери.