Браство

274

Пера Симоновић члан добротвор Д. С. С.

Докле је у Приштини, 1882. —1883. г. заседавао крвави Преки Суд и спроводио проскрипцију првака Српскога Народа, председник тога суда, злогласни Ибрахим паша, није се устручавао да каже, да у Приштини види једнога врло опаснога Србина. То је био онда још млад и зелен Пера Симоновић.

Пок. Симоновић родио се у Приштини 10. окт. 1859. год. По свршетку месне српске и турске школе, Симоновић је био постављен за члана меахћеме (кадијскога суда), 1885. г. Кад су турске власти, г. 1889., почеле да гоне српске учитеље, П. Симоновић се истакао у одбрани учитеља. Због тога су му власти створиле кривицу и Симоновић је био осуђен на трогодишњи затвор. По издржаној казни, Симоновић је прешао у Србију и био је мало времена у државној служби. Једно време, предавао је Симоновић турски језик у Војној Академији. Кад је Команда Активне Војске хтела да што више информација добије о Арнаутима и приликама у Косовским странама, узет је био у посао и пок. Симоновић. Па ипак, главни рад пок. Симоновића био је на његовом листу «Маћедонија» који је, према намени, уређивао врло добро. И ако без ичије материалне помоћи, «Маћедонија» је излазила скоро 20 година, све до самога

рата 1914. г. За време рата, од 1915.—1918. г. пок. Симо-.

новић се склонио у Француску, где се доста и намучио. По ослобођењу Србије, настанио се у Кос. Митровици, где је, после кратког боловања, и умро, 19. окт. 1819. године.

Колико је пок. Симоновићу задатак Друштва Св. Саве лежао на срцу, види се и по последњој његовој жељи о распореду своје уштеђевине, коју је, жељу, оставио у аманет својој супрузи, г-ђи Љубици.

Вечан му помен у Српству.

Јован Бабунски

члан утемељач Д. С. С.

И седамдесете године прошлога столећа златни су листићи српске историје. — Невесињска пушка одјекнула је у целом Српству. С Херцеговачким устанком затреперила је свака српска душа и душа свих балканских хришћана. А године 1876., 1877. —78., мала, и још зависна Србија, целом је свету показала праву своју, и природну улогу у Српству и на Словенском Југу. — Од бомбардовања Београда, никада нису толико нарасле наде српскога света као у ово доба. Онда су проговорили и неми споменици у неослобођеним земљама српским: тврђаве и куле Краљевића Марка; порушене цркве и манастири, задуж-