Браство

275

бине великих људи у старој српској држави; оживеле су традиције и предања; препеваване су песме о витешким делима старих јунака и нове спеваване... Србија је била најлепша и најмилија земља на свету! А учашће Српскога Народа из неослобођених земаља у редовима српске војске још већи је полет дало надама српским у тим стра-

нама. — Као из свих неослобођених српских земаља, у бојним редовима српске војске било је Срба и из Старе Србије и Маћедоније. — И ако се звао Добровољачка

Дружина на Рашкој и Моравско-Добричка Дружина, одред, који је предводио најизразитији апостол српскога имена и народног јединства свога времена, Милош С. Милојевић, највише је у себи имао Срба из Ст. Србије и Маћедоније и највећим делом из Велеске Прилепске, Дебарске и Поречке Области.

Разочарани одлукама европскога ареопага у Берлину, учасници ови у ратовима за проширење Србије и ослобођење своје уже домовине, за уједињену Краљевину Србију, нису метали мач у корице ни после закључења Берлинскога уговора мира. —- Устанак Срба у Кумановској и Паланачкој Области, Брсјачка буна 1880. год., која је захватила Прилепске и Поречке крајеве; успех српских четника у бабунским кланцима 1881. г.; одметање Спира · Црног Големџијског из Прилепа и погибија арнаутско-тур" ског арамије Кучук Сулејмана, који је био затворио бабунске и поречке путеве; успех четничког оружја у Ђуришком манастиру на Овчем Пољу; долазак генерала Черњајева у Ниш кнезу Србије, како се у Старој Србији чуло... за организовање устанка у Турској и т. д. били су догаЂаји, који су највише занимали душу и срце свакога Србина који је још остао под Турцима. Догађаји ови у оним странама, још више су потенцирали и онако бујну машту у наших сународника у Ст. Србији и Маћедонији. — Са причама, анегдотама и легендама о витештву Србије за време Српско-турских ратова, стапале су се већ песме и легенде о догађајима, четницима и ускоцима у оним странама. — Сваки ускочки догађај, свака погибија Турака или Арнаута бивала је одмах опевана и препричана. Бабунски кланци, од Српско-турских ратова 1876.—1878. год., никада нису били без ускока и осветника српског.

Као разочарање о правду европских великих сила, на устанике и народ наш на српском југу утицала је и страшна проскрипција, коју је Порта спровела над првима и пробраним људима српскога живља у оним странама, одмах после прогласа Србије за Краљевину. Међутим нови гробови, који су на тај начин били отворени по далеким архипелашким острвима и Анатолији, још јаче су очеличили душу и срце нашега народа у оним странама.

18»