Браство

у. УУ

7

~

; | 91

јани су отимали брод по брод и нису допуштали никако, да се уопште на пучини појави лађа с нашим знаком. Де-

легати Народног Већа, који су у Пуљу примили флоту, драА.

Тресић-Павичић, Вилим Букшег и др И. Чок, упутили су

"се с тога на једном француском торпеду на Крф, да о свему

обавесте Српску Владу и да с њом покушају спасавање. Али, у исто време, Талијани су ушли у Задар и на опште запрепашћење почели да се шире у Далмацији; преваром су ушли у Реку и збацили тамо хрватско Народно Веће; продрли чак и у Словенију. Делегатима наше финансијске комисије за Париз нису дозволили пролазак кроз Италију. Правили су се, да ништа. не знају о свим догађајима, који су се збили у Загребу и по другим нашим крајевима или су их сводили на резултат општег слома Аустрије и свог продирања на Пјави. Хрвате и Словенце означавали су као најверније синове Аустрије иу врло провидној намери одвајали од њих Србе и истицали њихову вредност по општу савезничку ствар. Ло им, међутим, није нимало сметало, да и према српском батаљону, који је стигао на Реку, поступе са истом перфидијом, као и са другим нашим сународницима.

Општи глас из све Далмације и Приморја био је, услед тога, да се час пре реши наша ситуација. Како је српска војска већ стизала на западне и северне границе Србије и Српска Влада кренула с Крфа у Београд, то је требало чим пре прогласити уједињење и пред читавим светом показати, да је то био једини циљ јединственог народа. С тога је далматинска влада, да пожури Загреб, послала хитан предлог

"14. новембра тражећи сазив Извршног Одбора Народног

Већа и стављајући извесне предлоге о уређењу државе. Том

"предлогу после два дана придружила сем босанска народна

влада. За први мах обе су предлагале Сарајево као средишште целе државе. Загреб је предлог прихватио и 23. новембра сазвао тражену седницу. У дискусији, која је била врло жива и страсна и претила да се изметне у нежељене резултате (било је шест предлога о уређењу државе !), потпуно осамљен је остао Драгутин Хрвој, који је, верни следбеник Старчевиђеве тежње, желео слободну Хрватску макар са«пет Хрвата. Сви остали су сеједнодушно изјавили за | ваједничку државу Срба, Хрвата и С ловенаца. При расправи, да ли да та држава буде јединствена или федеративна ја-

"вило се више мишљења, али и федералисте су наглашавале,

да је она према спољашњем свету непрепорно јединствена.

Како је за решење тог питања требало, по мишљењу многих, " анире учешће народа, то се закључило, да се одлука о том "остави Конституанти, која ће и иначе морати бити сази-

вана ради уређења многих уставних питања. Најзад је са. свима против пет гласова прихваћена као државна форма "монархија са династијом Карађорђевића. Одлука о тим пи-

тањима, донесена касно у вече, 24. новембра и ишчекивана