Браство

4 ти "не знамо, | "кад јеји. последњи“ СНОвОНИ део наше емље;, потпао. под Римљане. У. изворима читамо да је 29 г. |

р. Крас, унук чувеног богаташа Краса, подвластио сле једне победе коју је однео у сев.-западном куту. АДЕ над Бастарнима, једним германским на- | и је у то време- држао под својом влашћу неке рајеве, Трибале и Мезе. Изгледа пак да је ИСТОЧНИ _ ије покорио дефинитивно тек 15 г. пре Хр.'Гиберије. У сваком случају, око прве године хришћанске ере гово све области насељене данас Србима, Хрватима и ловенцима -биле су под влашћу римском. Само Бачка и“ Банат били су још слободни. Бачка неће уопште ни долати никако под власт римску: она је све до краја римске, | империје остала независна од Рима. Што се тиче“ Баната, Римљани су га покорили тек у време цајцув рнО Хр. ја држади су га под собо ст година, док су остали. наши крајди Па до 500 г, по Хр.

Ио Фере | или а њима |

земља имала је, готово та, зе и под И – ни анима једно име. Она се звала ФЕтрик "Носле т ско-далматинског устанка та вели; ме пронициија“ буде. ељена на две засебне провинције »Дадмацију, која. 46 ; од мора до отприлике ушћа Саве; Мур гиау и-дд па до близу Саве и, северно, Панонију жоја је у пометку одељена на Горњу ( (3 западно) и доњу (ис 0). Оста- | анашње Србије припадао је: Мезији (доцније Горњој Меизмеђу Мораве и Тимока, Тракији (источно од Беле. е), и Македовији (од Велеса на југ). С крајем НЕ в. вршена нова административна подела наших земаља. су наше области чиниле преко десет провинција: а (отприлике данашња Славонија; центар. Сисак), Пано- | (отприлике данашњи Срем; у њој и Винковци и Осек), ија (од Истре до ушћа Саве), на истоки до близ у Скадра у), Горња Мезија (од Београда до близу Ниша), При-_ на Дакија (поред Дунава до преко Тимока), Дарданија, | е после поделила на две провинције: Унутрашњу Да- те (Е и Софија) и Дарданију (Липљан, Скопље), Макежонију И (јужно одатле), Превалитанију (приморје с Дукљом, | ои | ом и Скадром), Нови Епир (с Драчом и аи а је припадала Италији, односно Венецији; тој па ну адала је у Константиново време и данашња Љубљана, је била. раније у Панонији, а и сва област. ДО · близу | . Крајњи сев.-вападни део наше државе био је саавни део Провинције Норика. Граница. "између те проије и Паноније била је колебљива: "најпре. је Птуј ки Петовијо). припадао Панонији (Горњој), а доцније о ПИ Прику. У то о доба области на ој] обали