Браство

Дунава били су Римљани напустили, те оне нису припа-

дале никаквој њиховој провинцији.

Споменимо још да су у позно доба римске империје све земље од Београда до Крита чиниле једну административну целину — префекшуру Илирик (српски крајеви под именом дијецеза Дакија), док су наши крајеви западно од“ Београда, под именом дијецеза Илирик, припадали префектури Италије.

Кад су Римљани освојили наше области, прво им је било да их осигурају за себе. Зато је требало, у првом реду, посести извесне тачке војском и испресецати војничким добрим путовима целу земљу. То је римска држава одмах и учинила.

Још у почетку римског царства војни путови су били у главном готови. Један.од њих ишао је кроз цело наше приморје, везујући Трст са Љешом. Од тог пута одвајале су се гране које су водиле у унутрашњост земље: једна од Оточца у Сисак, друга од Спљета у Босанску Градишку, трећа од Метковића у Сремску Митровицу, четврта од Скадра преко Призрена, Липљана, Куршумлије у Ниши одатле преко Краљевог Села на Арчер-Паланку, итд. Друга два велика пута ишла су све десном обалом Саве и Драве. Они су били везани један за други такођер другим путовима. Напослетку, десном обалом српског Дунава и поред Мораве и Вардара ишао је тако исто по један велики пут.

Ови путови су били саграђени у војничком циљу. Они нису увек додиривали важна трговачка места, нити су увек били погодни за трговину. Често су били врло стрми, а у кршевитим крајевима слабо заравњени. У долинама су били чврсто саграђени. На тим путовима биле су две врсте станица, једне за преноћиште, а друге, где је пошта мењала коње. Још су поред пута стајали камени споменици на којима је била забележена раздаљина од извесног главног места (у миљама, по 11/ км.).

Војска римска по провинцијама састојала се из легијона и помоћних трупа. Осим тога било је на извесним рекама (нпр. Дунаву, Нишави) и флотила. Један легијон имао је око 4—5000 пешака), а помоћне трупе су се са-

"стојале из кохората од 500 или 1000 пешака (у неким

и коњице) и ала од 500 до 1060 коњаника. У легијонима су служили само римски грађани, дакле и домороци који су били стекли римско грађанско право, а у помоћној војсци домороци без тог права. До краја Гв. по Хр. Илири су служили војску изван граница наших; налазимо их у Британији, Германији, Алгиру. Доцније они

"остају као војници у својој земљи. Рок службе био је у ле-