Браство

Босне, раздвојена на неколико феудалних господарстава, која су се међу собом гложила и била.

још за владе Тврткове јавила се' са југа опасност, која ће ускоро уништитити слободу српских држава и све културне тековине Српскога Народа: од средине ХЈУ века почели су Турци продирати у српске земље. Већ је цар Душан имао сукоба с њима. После његове смрти, опасност је с те стране постајала све већом. Вукашин српски краљ у Македонити, видео је колико је велика опасност с те стране, те је 1371 скупио велику војску и пошао против Турака. У великој битци на Марици, на месту, које су Турци прозвали и које и сада још зову „српска пропаст“, била је српска војска до ноге потучена. У битци је погинуо и краљ Вукашин. Јужне српске земље и државе постале су трибутарне Турцима.

После 18 година дошао је ред и на северне српске земље. Видећи јасно опасност, кнез Лазар, који је скупио био доста растурених области у једну државу и удајом својих ћери везао за себе поједине српске династе, околне владаре и утицајне људе, радио је на томе, да образује једну озбиљну лигу против Турака. Међутим кад је дошло до одлучне борбе уз њега се нашао и послао му је помоћ једини босански краљ Твртко. Тако су две главне српске државе дале сложно последњи очајни отпор турском надирању у српске вемље. У битци на Косову 15 јуна 1389 Срби су разбијени. Кнез Лазар је ухваћен и погубљен, а султана Мурата убио је један српски властелин.

Косовска битка решила је судбину Српскога Народа на векове. Српске су државе постојале после тога истина још седамдесет година, али су оне биле у сталној борби са Турцима и у сталној опасности од њих. То је било само бедно вегетирање и пропаст је њихова била само питање вре гена. Стога је Српски Народ сасвим добро схватио да је косонска битка последње самостално дело Српскога Народа у средњем веку, да та битка чини обртну тачку у његовој истории. И због тога је у народној машти и у народној традицији кос вска битка остала као најважнији догађај у његовој истори ". На Косову, по традицији, пропада српска слобода, и ако су с, пске државе постојале још доста дуго и после косовске битке. Косово је постало симбол српске државне и народне несреће, али симбол српске слободе и препорођаја. Осветити '“ ,сово, то је био идеал свих генерација Српскога Народа од «раја ХМ до почетка ХХ в. Али осветити Косово није значило с'мо потући турску војску и извојевати слободу. Појам о о:геги Косова садржао је у себи уверење да је за освету сова потребно створити предуслове, потребно је преобразити се, ослободити се свих мана и грехова и постати бољи " "чи. Стога је освета Косова била не само сентименталан »леал Српскога Народа, него и национални и политички про рам његов. Тај је програм утврђен и удубљен у доба ропств: « рп-

скога Народа Турцима, које је настало у другој половини 15. в. _