Браство

У првој половини 15 века српске су државе још животариле. И ако јо опасност од Турака била јасна и непосредна, српске династе у то доба већином то нису схватале, и губиле су се и трошиле време и снагу у ситним династичким и обласним борбама. Осећање за велике, опште интересе било је утрнуло готово сасвим. Тако је катастрофа настала можда пре но што је морала настати. У току од четрдесет година, од 1459 до 1499 покорене су биле све четири још заостале српске државе. Тако од краја ХУ в. настаје у српској историји перијод ропства Турцима.

Доба под Турцима је црно доба у историји Српскога Народа. Српски је Народ био изгубио не само своју државу и политичку слободу, него су му, у току од неколико столећа, уништене и све културне тековине, стечене у средњем веку. У почетку, док је Турска још била јака и док је власт још нешто вредела, Српски је Народ још чувао по нешто својих старих тековина. Али кад је у 17 в. Турска почела пропадати, кад је анархија овладала, сви су послови стали, свуда се осећао назадак, све је лежало у рушевинама. Цео се живот у свима српским земљама свео на грубу борбу за опстанак. |

једина институција која је бранила народ и одржавала му снагу, била је српска црквена организација.

Кад су Турци покорили српске државе, они су укинули независну српску црквену организацију. Али је Српски Народ осећао, да је то једина организација, у којој он у доба ропства може наћи заштите и потпоре. Стога је он, одмах после пропасти, покушавао да обнови своју независну црквену организацију. Али први покушаји у овоме правцу нису успели. Напослетку, после скоро сто година, благодарећи сретној околности што је у Турској на једном од највиших места у држави био Мехмед Соколовић, пореклом Србин, обновљена је била српска независна црквена организација (1557 год.).

Обновљене те установе био је догађај од првокласног значаја за Српски Народ. Та је установа проширена била на све земље, у којима је Српски Народ становао и обухватила је цео Српски Народ. Српска је црква била у оно тешко доба ропства једини заштитник и учитељ народни. Она је својом одличном организацијом подржавала народни живот и кретала га напред, колико је год то било могуће. Тако је српска црква, организована од Св. Саве, а обновљена од великог везира Мехмеда Соколовића, може се рећи највише допринела да се одржи народни живот у време турског ропства.....

Сем потпуног застоја у напредовању и развитку, у турско је доба изведена још једна велика и важна промена у Српском Народу. Та је промена у географском распореду Српског "Народа.