Браство

о 53

знатно погоршао у сваком погледу положај и живот Српскога Народа у Турској. у

Када је Аустрија у 18 в. освојила Угарску и Хрватску, она је почела особито надирати у Моравску долину са намером да добије ту главну артерију за пут у Цариград и у Солун. Услед тога је Турска од тога доба у тим крајевима стално држала велики број својих регуларних трупа, Јаничара. Када је при крају 18 в. у целој Турској овладало потпуно безвлашће, Јаничари су се осилили и приграбили су у Београдском Пашалуку сву власт у своје руке.

Али уколико је на тај начин притисак на Српски Народ у тим крајевима био већи, утолико је и реакција била јача. Услед тога што су ти крајеви, Моравска долина и Београдски Пашалук, били у сталној ратној зони, становништво се истина било проредило, али је очврсло и физички и морално. За време свих аустриско-турских ратова 17 и 18 в., становништво тих крајева дизало се стално на оружје и борило се против Турака. Ту је било највише наде на ослобођење и највише воље за рад у томе правцу. Сем тога, ту је близу била граница, преко које се лако опћило са западном Европом, слободном, хришћанском, културном.

Услед свега тога у те су се крајеве склањали Срби из осталих српских области под Турцима. Све оно што није могло или није хтело трпети турска насиља, све што је било смелије и подузетније, склањало се у планине у Моравској долини. Тако је у тим крајевима, у срцу Србије, крајем 18 в. било окупљено готово све што је било најбоље у Српском Народу из свих српских гземаља. Ту је, у то доба, на малом простору, била кондензована и физичка и морална снага це· лога Српскога Народа. Стога није случајност што је баш ту букнуо српски устанак против Турака и што је ту створен заметак нове слободне српске државе.

Крајем 18 в. прилике су међутим у тим крајевима биле све теже. У Свиштовском миру 1791 год. било је истина уговорено, да Јаничари не могу више становати у Београдском Пашалуку, али је централна власт у Турској била немоћна, а није баш ни хтела, да ту одлуку изврши. Јаничари су се брзо вратили у Пашалук, приграбили су сву власт у своје руке, купили су за себе порез, отимали имања и вршили разна насиља и злочине. Међу њима су се истакла четворица, који су се назвали великим дахијама, узели су сву власт у своје руке, и са Јаничарима и најамницима завладали су суверено у Београдском Пашалуку,

Њихова насиља почела су изазивати реакцију. Многи су се Срби, услед насиља, склонили у планине и почели су герилски рат с Турцима. У народу се у опште свуда осећало · врење. Онда су се дахије решиле на један страшан корак. Крајем 1803 год. они су у свом савету решили, да би једном за свагда смирили Србе и да би сасвим угушили и помисао на