Браство

песме, проткане вајкадашњим предањима и мотивима старе вере словенске».2

Као најстарији поменик народних предања и епске поезије помиње се Хроника попа Дукљанина из 12. века, за коју има мишљење да је «слободна прерада наших најстаријих народних песама историско-епског садржаја».3 Животописац Доменшијан из 13. века казује како се, после бегства Св. Саве у Св. Гору, за њим туговало, а неки људи и «песме испевали о том догађају». Византиски историк Нићифор Грегора из прве половине 14. века вели да је на путу кроз Стару Србију и Маћедонију видео народне игре у колу и чуо «песме у којима се славе народни јунаци». Пољски писци спомињу још 1415. «српске гусларе» који су на дворима краља и пољске властеле певали о српским и пољским јунацима. Хроничар Ђурађ Бранковић казује како су се кнез Павао и војвода Батора, после победе над Турцима 1485., веселили и играли војничко коло, «припевајући јуначке песме». Словенац Курипешић у своме путопису 1531. помиње Обилића и друге јунаке «о којима се певају песме по свима крајевима српским». У извешшају града Спљеша млетачкоме сенату 1547. казује се да је «неки слијепи војник пјевао пјесму о Марку Краљевићу, а читав ју је пук (народ) пратио, јер су је сви знали». То ЈЕ први помен о песми у којој се о Марку пева.

У већини ових сведочанстава изреком се говори о српској песми, о српским јунацима и српским гусларима. И докле 7. П. Ђорђевић, на основу њих, поуздано утврђује «да је наш народ имао у 13 и 14 веку развијено епско песништво», дотле хрватски академик Марешић вели : «Око године 1500. пјевале су се за цијело јуначке пјесме по народу нашем... Могуће да их је било и 100 и 200 и 500 или и више година прије тога времена, али то се никаквим сигурним доказима потврдити не може».

Већа старина епскога песништва народног наводи на закључак да су и прве песме о Краљевићу Марку могле постати много.пре горњега помена града Спљета. Но о томе доцније, пошто се упознамо са записима и збиркама прикупљених песама о њему.

Прве две народне епске песме из Приморја забележио је далматински песник, па РИЦ Пешар Хекшоровић у своме спеву «Рибање» 1556. У једној се пева о свађи Марка

2 П. П. Ђорђевић: «Кратки преглед срп народ. песама», Браство Ш. У њему је леп преглед народне поезије од најстаријих времена.

з По тој хроници написао је Ст. Сремац две историјске слике «Из књига староставних: Владимир Дукљанин и Војислав Травуњанин. Н. Сад 1904—5.

а рг. Вгапко. Уодтк : «Хагод. рјезте ћгуа!5Кко-згрзке», Лазтеђ 1918. стр и.

5 Рг Т. Магенс: «Хаза пагодпа ера», Хаггеђ 1909. чтг. 9.