Браство

67

тим песмама, вели да у њима «има доста италијанизама и обрта варошких и књижевних у језику, који, ако су и били у обичају у приморским градовима у Далмацији, нису могли налазити се у језику оних оригиналних песама, које су у приморске градове долазиле с истока, између Срба».

Да су бугарштице с далматинскога приморја могле допирати и у суседне хрватске крајеве, са чега их гдекоји хрватски писац сматра као «специфичко хрвашском народном епиком»,!2 то се још може и разумети. Али је чудно и смешно кад бугарски књижевнпци мисле да је само назив довољан да те песме могу себи присвајати. Значење те речи, као што смо видели, није дошло отуда што би таквим песмама, тобож, било порекло «б6лљгарско»; оне немају у себи ничега бугарског, језик им је чист српскохрватски какав се у приморју говори, а мотиви и личности у њима несумњиво су српскога порекла. И кад бугарски академик Јорданов,'3 без икаквих факата, казује да су бугарштице непосредно пре или после потпадања Бугара под Турке «пренесени отђ Бљлгарил у западнитђ сљефеди и едноплеменици Србитћ вђ Далмациа», и да бугарштица већ само «по името напомна си своето пђрвоначално ошечесшво», онда је то сувише велика смелост једног академичара ! |

Прво прикупљање и штампање народних песама у нас започео је Вук Стеф. Караџић још пре сто година, 14 а прикупљао их је од народних певача у Србији, Босни, Херцеговини, Црној Гори, Далмацији, Славонији, Срему, Бачкој и Банату. белелње издање његове збирке штампала је Срп. Држ. Штампарија у 9 књига, у којима је преко 2000 женских и 500 јуначких песама. Међу њима "има 60 песама о Краљевићу Марку, и то су од досад познатих, најлепше песме о њему. Сем Вукове ПУТЕ имамо од већих: Симе Милушиновића, са 35 песама о Марку; Богољуба Петрановића са 24 песме о Марку; Гр. А. Николића и још неколико мањих збирака, у којима такође има по која песма о Марку.

Од свих збирака уопште Вукова је пајвећа, а признато је са свих страна да су у њој и најлеп се песме народне. Успех који је она постигла не само у Српству, већи у целој културној Европи, учинио је да се прикупљање народних "песама убрзало и у другим југословенским земљама. С једне стране браћа Хрвати, а с друге Бугари, похитали су дау својим крајевима, и изван њих, предузму исти посао.

12 Рг. Вг. Уодтк: Хагодие рјезте, стр. 19. 13 Велико Иордановљ: «Крали-Марко вђ бљлгарската народна · епика», Софија 1901. стр. ХШ.

4 Прво издање у Бечу, у 2 књиге, 1814—15, а друго у Лајпцигу

· | Бечу, у 4 књиге, 1823—33. к Б