Братство

–"=4—

Али ми знамо да има негде граница између стварности и маште и да има моћно средство утехе. Слика друштвеног живота данас је много избледела но још није посве премазана црном бојом, На позорници живота одигравају се честе и убрзане трагедије, али то не значи да је цео живот постао трагедија. Егоизам и интерес пркосе данас безобзирно начелу љубави и правде али још, та нису у гроб закопали,

_Сви људи осећају потребу, да се искорене многа друштвена зла, да се неким начином олакша најпре невоља страдалника; сви људи радосно пог здрављају хумане идеје, али нису код свију људи побуде добра једнако несебичне и племените, Мален, врло мален је број оних, који имају моралне способности да личним примером покажу искрено милосрђе према ближњим, да ублаже невоље бедних и напаћених, да спасу душе залутале, Ми“ лосрђа нам треба! "Не милостиње, тренутне и цинично-снисходљиве, него милосрђа: трајног, хриш“ ћанског, божанског. Такво милосрђе је карактеран знак правог живота, одсев јаке религијске свести, мелем за патње наших ближњих. Христос Спаси= тељ открио га је и показао људима у пуној мери као средство за морално обновљење посрнулог друштва, као видан доказ вере и љубави. Са високог престола своје Божанске славе и моћи позива Он. недогледне редове изнурених и болних, телом и

душом раслабљених: „Ходите к мени сви уморни... ЈЕ Кроз векове грме његове речи:»Не сабирајте себи. блага на земљи, него сабирајтс себи благо на небу... | Који је међу вама човек, у кога ако заиште син његов хлеба, камен да му даг“ Христове речи траже пионире милосрђа; Христове речи су прекор и _ претња свима лудим богаташима, који сањају о но• вим житницама а срце им малаксава у салу себичне лакомости; Христове речи су строга и озбиљна опомена свима образованим „носиоцима идеја“, који расипају раскошне фразе о хуманости и друштвеним ранама, а опрезно избегавају личне обвезе да.