Братство

__| [20

зима, али су зато врло оскудне вести о делима "хришћанске љубави и милосрђа. Ретка нам је радост, да прочитамо вест о отварању каквог азила за немоћне, бескућнике, децу; отварању нових болница, подизању инвалидских домова; отварању народних књижница и т. д.

Али не смемо изгубити наду ни малаксати у вери, да је коначна победа Христова. Ми верујемо, да има и да ће се наћи хероја, да вером и моралном снагом покрену друштвене редове из равнодушности на узвишена и племенита дела, и да посију семе радости. Ми верујемо, да ће доћи време солидне изградње и утврђења религијско-моралне зграде, коју је верски индиферентизам и ледени егоизам поткопао; ми верујемо, да ће доћи дани и величанственог триумфа АЕ начела. |

Љубомир Шпирић. [2:50 7

Манастир Бања (код Прибоја) послије 1690. год.

Данашња дабро-босанска митрополија води, како је познато, своје поријекло из времена Св. Саве. Међу оних првих 8 епископија, које је он основао, била је једна у доњем Полимљу са средиштем у манастиру Св, Николе у жупи Дабру у близини једне бање (топлице). Зато је тај манастир доцније =—- чини ми се још прије турскога освојења — назван именом Бања, а његова жупа Бањани. Но поред овога жупскога имена било је у црквеним круговима све до 18, стољећа, ако не и даље у употреби и име Дабар. Епископ дабарски је турских времена проширио своју власт и на Босну, све до њених крајњих сјеверозападних граница, па је тако и настао данашњи назив дабро-босански. Ранијих турских времена, све до свршетка 17. стољећа, дабро-босански епископи нијесу сједили у Сарајеву. Да ли су сво то вријеме боравили у манастиру св. Николе у Дабру, ја то не знам, али ми се чини да јесу. Њихово преселење у Сарајево, рекао бих, да је у вези са оним, за српску православну цркву и народ катастрофалним догађајима, који су се свршили бјегством народа и свештеника у млетачке хрватске и угарске земље . 1690. године. Међу ојегунцима био и дабро-босански епископ Атанасије Љубојевић. Манастир св, Николе у Дабру је тада опустио, па се послије није више "никада дигао до своје пређашње висине, Првенство његово преузео је манастир св, Тројице код Плеваља (Таслиџе).