Братство

Сви хероји материјализма, ма се они звали монистима.

или ничеовцима, представљају једно велико и тужно гробље. „Лепота, величина и сила“ — био је њихов идеал. Руски религиозви филозоф Вл. Соловјев“ потсетио их је ва пролазност њиховог Тројства. Александар. македонски саставио је. у себи у старо време силу, величину и лепоту. И он је умро, а вије ништа оставио осим ствари „без снаге, без величине и без лепоте“.

Хришћанска мисао није мисао усамљеног, немоћног човека. Хришћанска је мисао божанска, узвишена. мисао, у којој се налази решење свију проблема. Циљ је космоса Бог, циљ је човечанства — Бог. Религија. хришћанска одговара на сва пигања светске загонетке. Она одговара на питање сврха државе, друштва, човека. Хришћанска религија и хришћанска етика не могу изазвати резигнацију, него стварају идеализам и оптимизам. Хришћанство је веза човека са Богом. Ова веза није извршена силом но слободом воље. Морално достојанство човека уздигнуто је на највиши ступањ. Зато материјалистичка мисао ишчезава, зато: хришћанска мисао поред свију пертурбација у ПН мора да триумфује у човечанству.

Мирко Максимовић.

(61:50)

Прве српске штампарије.

У. најтеже доба српскога народа јавила се прва српска књига. И место да му буде весник бољих и сретнијих дана, весник културног напретка и народне просвете, она му наговештава. тешке дане патње, турске најезде и дугога ропства. Она се јавља да брзо после тога престане, слична великој светлости која одједном све обасја, али и када се опет угаси, настаје још већа тама. 1 Е

Цео период штампања наших старих књига изгледа као неко селење од места до места, бежање пред нечим што прети и уништава. Сад се на једном месту почне радити, штампају се две, три књиге, штампарија пропада, нестаје је, да се после кратког времена јави на другом месту. И опет се све понавља. исто као и пре тога.

гакеђеваи