Братство

- -- 10 ==

својој невољи обраћали »Просвети«. Од 1912.—1924. био је у служби »Просвјете», ради ње је претрпио муке у црним кућама Аустрије. Као грађевински инжињер у државној служби дјеловао је прије и послије ослобођења где се подижу народне основне школе у запуштеним селима. Његов величанствен спровод доказ је да наш народ зна да цијени несебичне своје раденике. Вјечан му помен! |

»Ззашто треба да читамо Достојевскога!« — О тој теми предавао је на Народном Универзитету у Сарајеву на 18. јануара о. г. члан нашега Братства судија Др. Никола Медаковић.

Велики Рус Достојевски својом дубоком психологијом нашао је у души рускога човјека оне доброте и племенитости, које можемо наћи само у Св. Писму. Зато Достојевски назива руски народ, да је народ Богоносац.

Но као дубок и објективан посматрач нашао је Достојевски и покварену руску душу рускога ђавола, који својим злим дјелима спријечава руску доброту и који је најзад сурвао руски народ у његову данашњу несрећу. На чело тих руских ђавола ставио је Достојевски рускога школованог човјека (руског интелектуалца). Тај руски школовани човјек презрео је свој руски народ и његов честити душевни живот. Није хтио да се храни душевном храном свога народа читајући христолике народне руске пјесме и приповијетке и велику хисторију руског народа, него се хранио туђом душевном храном, а нарочито оном, која шири науку о лажној слободи, т. ј. о слободи, која даје маха само ономе што је зло, дочим све што је добро уништава. Ево кога све тај руски ђаво, школовани човјек Петар Верховенски — броји у своју чељад: све оне, који пролијевају крв и отимају туђе; учитеље, који учећи руску дјецу исмијавају Христову науку, исмијавају дјечије колијевке и гробове дјечијих отаца; адвокате, који бранећи пред судом убицу тврде, да убица пошто је био паметнији од убијенога и пошто је требао новаца, није могао, да своје жртве не убије; судије, који кривце не кажњавају; »господску« дјецу, која са неког нечасног задовољства нападају сељака;

све пијанице — »јучер сам видио« — говори тај ђаво — »гдје дјевојчица од 7 година води кући своју пијану мајку« — и великом радошћу гледа у пијаницама своју снагуимоћ=—а у РУСИЈИ бе много — врло много пије; оне дјевојке, што изгубивши своје највеће добро — свој дјевојачки стид _ као слушачи високих школа у Перо

граду у заједничким становима спроводе бестидно сполни живот исповиђајући слободу љубави и Т. д. »Још само двије генерације треба руско друштво да