Братство

11

проживи у тој покварености« — каже ђаво — »онда ми ђаволи преузимамо власт над том светом" Русијом«. Ово се је прорицање Достојевског на жалост 'испунило у „несрећи данашње Русије.

Но и ако Достојевски црта моћ рускога ђавола као заиста велику и врло страшну, ипак велики дух Достојевског види сигурно кретање рускога народа путем Христове науке и прориче му, да ће на том путу престићи све остале народе којима поручује, нека се не боје козачке нагајке, али нека се боје руске љубави, је та ће све остале народе надвладати.

Предавач је нарочито нагласио, да оних добрих и злих људи (ђавола), што их је Достојевски у својим дјелима приказао, има и наш народ, што је посве наравно, јер су руски и наш народ синови једне славенске расе. Позива с тога многобројне слушаче, да читају дјела Достојевског, да читају српске народне пјесме и приповијетке, да уче Хисторију нашега народа и да заволе св. Писмо, јер та ће их душевна храна повести правим путем, да буду права и вјерна дјеца свога племенитог народа. · М. Н-а

Предавање из народних пјесама. — Члан »Братсва Св. Саве« Милан Карановић одржао је 15. јануара 1925. у »Женском Покрету« предавање: »Мајка, љуба и сеја у српским народним пјесмама« је предавач истакао важност народних пјесама по васпитање омладине и уопште народно просвјеЋивање и улогу, које су оне имале за робовања Турцима. Оне су одржавале будну народну свијест, чувале видовдански, косовски аманет и улијевале наду, да ће васкрснути народна слобода. Укратко је испричао садржај више пјесама, гдје се огледају велике мајке, љубе и сеје. Навео најљепше стихове о узорима честитости и љубави. Ту су међу многобројним примјерима од великих мајки споменуте: Мајка Југовића, Јевросима, мајка Марка Краљевића и Хасанагиница; од љуби: Анђелија, честита љуба једног од браће Јакшића, која на мудар начин мири завађену браћу; од сеја: примјер сестре Милице како испраћа брата Милету до Црног Мора, па се није могла растати с братом, већ: »Сузама је море замутила, а јадима заустави лађу« и случај добре секе браће Јакшића, која заробсљена у земљи Арапској: »Ко год путем кроз чаршију прође, Она носи студену водицу, Она поји на путу путнике, а за здравље двају браће своје«. Завршио је предавање рије– чима: «Ако желите да се одужите свијетлим сјенама тих велликих мајки, љуба и сеја и испуните њихов свети аманет, читајте што више наше народне пјесме и ширите их у народ. У њима се огледа велико славенско срце и велика славенска душа заједно са правдом, вјечном божијом правдом, и са пуно оне свјетске мудрости, која је наслијеђе толиких вијекова: тиме