Братство

5

«само привести Јеванђељу. — Читајте, добри људи, „Јеванђеље! Трудите се, да га разумете, накупите се из њега повише Божје Светлости и њоме светлиге онима, који су скренули с правог, Божјег пута. (ер. Шегров. 6:29

Две МИСЛИ.

Мисао о усамљености човека, о његовој немоћи а решава загонетку света води до извесне тачке, која граничи са безумљем. Стари Египћани клањали су се богињи Изиди, коју су представљали са покривеним лицем и натписом: „Ја сам оно што је било и што ће бити. Мој вео није открио до сада нико од смртних“. Египћани се нису трудили да решавају символе и свинге, они нису ни покушавали да скину вео са лица богиње Изиде.

У својој пантеистичко-натуралистичкој религији стварали су своју концепцију, али је нису ни покушавали решавати, Није их узнемиравала мисао о усамљености, јер су пред собом имали божанство. Савремени вулгарни материјализам, који одриче духовне вредности, који човека не узциже. даље од орангутановог стабла, покушава да скине вео са божанства и да реши свесветске проблеме, те да реши велику загонетку космоса. Људска земаљска мисао: хемија, физиологија, механика, обузела је свест савременог човека, пробудила је у њему амбициозност и гордост. Потцењивање религије и божанства, „једин"ствено схваћање света“, монизам, гордост људскор ума, преодређивање свих вредности — било је узалудан покушај решавања свесвегске загонетке. То је она символичка „Стена“ Леонида Андрејева, она непремостива препрека, коју људи не могу да савладају. ЧОко ње играју људи у лудом бескрајном колу, губави по њој гмижу, на њој се измењују векови. Брежуљци трупова расту око ње. Она стоји непомична, горда и крвава. То је трагедија материјалистичке мисли, то је она крајња тачка, која граничи са безумљем. [Пи-