Братство

0 националном васпитању.

Није ми намјера да нашим читаоцима — у овоме чланку ; =— изнесем: принципе, становишта, начине, методе и циљеве националног васпитања уопће, јер је то задатак стручних листова, — него ми је намјера, да скренем пажњу првом васпитачу као главном фактору у васпитању, — а то су: породица и друштво, којим би путем они требали данас поћи, у дому родитељском иу друштву, па да им дјеца, ти будући чланови друштва, добију добре основе у националном васпитању који би одговарали духу ДАТ њег времена.

Сваки родитељ жели да му дјеца буду: здрави, добри, честитии ваљани људи. То жели и онај родитељ који није никада ни видио школе, који не зна ни читати ни писати. — Чим се дијете роди, сви му 8 да буде бољи од оца.

Интелигентни и образовани родитељи тај циљ васпитања проширују, па желе — уз оно горње: да од своје дјеце створе још и јаке и моралне карактере, Тт. ј. такове чланове друштва, који ће: и другоме чинити добро, који ће иза друпе жртве приносити и који ке —- оез дужег размишљања — лако и брзоморално радити. А моралан рад — без расуђивања — уједно је и најглавнији знак моралне зрелости како појединца, тако и народа — вели, велики њемачки научењак Вунт. Но како сваки човјек не воли само себе, него осјећа љубави према другима: према родбини, сусједу, ближњем, другим људима, — и према народу своме; — како човјека, који не би волео: своје огњиште, родитељски праг, мјесто рођења, крај, село, општину, постојбину, домовину иотаџбину; — како људе веже иуједињава: крвно сродство, једнаке или сличне особине душевне и тјелесне, народни језик, вјера, обичаји и т. д. те је посве разумљиво, да сваки родитељ жели, да од своје дјеце створи: и вјерне и одане синове, одушев= љене вође свога народа и своје народности: Ова пак жеља родитељска носи у себи клицу и тип тога националног васпитања. — Одњеговати дијете своје: да све ово воли, да свеово ради им да се за све овои жртву_ је што је мало прије горе речено, то се зове добро нацио-

нално васпитати своје дијете.

Та и онај горштак, који је удаљен од вароши а тиме и од културе, иако аналфабет — ипак инстиктивно жели: да у својој дјеци одњегује и оснажи народне врлине и све оно, што се као светиња његовало у. његовом родитељском дому, а што је и он примио од својих родитеља, ђедова и прађедова, — Па колико му је то све: мило,

ж