Братство

7 86

листичке мисли тако су далеко отишли у својој ексклузивности, да сматрају филозофију материализма једином правом фило= зофијом, на којој треба стварати идеологију будућим поколењима. Одричући вредност спиритуализму, вредност религији, они су одрицали у исти мах све духовне вредности, све идеале, који су давали животну снагу човечанству. Сав живот, сав свет требало је посматрати кроз сферу механичарске радионице. И нехотице дошли су популаризатори до крајњих закључака нихилизма, да су све досадашње тековине без вредности, да све установе, које се не оснивају на бази материјализма, треба рушити и стварати нови свет у сфери радионице. Несумњиво је, да је Бог највећи ауторитет у свету. Неоспорно је, да се државе и њихови односи одржавају на том највећем ауторитету. Религија је основ савремених држава. Религиозно-морални принципи ублажили су међународне и државне законе и учинили их сношљивијим и благороднијим.

Религија из основа мења живот народа, она је регулатор односа

на свим континентима. КЕ

Не сме се и не може се бацати кривња на религију ради потреса у човечанству, јер религија никада није била узрочник катастрофе ни појединих лица, ни скупина народа, ни њихових организација. Уобичајено је у публицистици да се за сваку несрећу, за бедно стање класа, за ратове и остале односе оптужује религија. То је оптужба без икаквог основа. Популаризатори материализма. који религију идентификују са опи= јумом, успављивањем и одузимањем борбености долазе сада у контраверзу са онима,који религију оптужују и идентификују. са фанатизмом, који изазива борбеност маса и који изазива крваве сукобе. Религија, заиста изазива борбеност, борбеност животну за савлађивање природе и за стварање лепших услова за живот. Религија не служи. класама, нити их познаје, она проповеда опште братство свију. Зато греше сви они, који су мишљења да је религија узрок борби и ратовима и да је религија основ на коме се одржава светски капитализам. Сви они принципи, које су истакли социалисти, све оне реформе друштвеног живота, које су проведене и које се проводе у државама пре-и после француске револуције имају свој основ у хришћанству.

Хришћанска религија није религија аристократије. Божји син рођен је у штали, негован. у дому дрводеље. Они закони и оно уређење, чији су основи у хришћанској религији одржаће се у будућности.

И социалистичка, задружна држава може се Телино осни= вати не на сили, на диктатури, него на религиозно-моралном преимућству својих закона и својих установа, чији ауторитет мора да буде Бог. Односи између појединих држава у оудућно-