Братство

-__([08. = —

15. Свв, мученици Кирик и мати му Јулита. За време страшнога гоњења за цара Диоклецијана живела је у граду Иконију млада удовица хришћанка, по имену Јулита; имала је · сина Кирика. Она је била у добру стању, па кад по том граду поче Диоклецијан гонити хришћане, она остави сво имање па се склони са трогодишњим сином у други гради поче живети у сиротињи. Дођоше гониоци и овамо, те је пронађоше и доведоше пред суд. Кад је намесник запита за род, име и отаџбину, одговори она: »Ја сам хришћанка, и у том је и моје име и род; а отаџбина ми је небесно царство Христа мојега«. Наме- сник се расрди на овај одговор, заповеди да јој узму детеи да га бију. Дете врисне, па кад мати рече: »Ја сам хришћанкај« и оно за њом: »Ја сам хришћанин!« Онда намесник заповеди да дете баце низа. степенице, те оно, огрезло у крви умре. Ни то није могло да скрха мајку, да се одрече вере. Онда је почеше мучити; гвозденим. оруђем јој стругаху тело, а ране јој залеваху врелом смолом и ПАЛО У јој одсекоше

главу.

27. (в. великомученик Пантелејмон. Родио се у граду Никомидији у Ш. веку. Васпитао се у хришћанској вери, јер му · мати беше хришћанка; она му је тумачила заповеди Господње и улевала му је одвратност од незнабоштва. Али му мати умре, док беше још дете, а отац је био ревностан незнабожац; почео га је водити у идолски храм, и наука добре мајке поче излазити из памети дечакове. Отац га да на школе, а после на лекарске науке. Његов учитељ Јевросим беше царски лекар, те и цар Максимијан позна умнога и лепога младића и хтеде га после узети к себи. Али га стари хришћански свештеник Јермолај поучи у науци Христовој те се Пантелејмон у њега и крсти. Сад Пантелејмон обрати и свога оца. Кад овај умре, Пантелејмон све своје богато наследство разда сиромасима, робове ослободи. Сваки дан је походио болеснике, лечио их, и то с таким успехом, да се на далеко прочуо. Цар дочује: да је примио Христову веру, па га прво пријатељски опомене, да се врати, а кад то не поможе, метне га на страховите муке, али св. Пантелејмон оста тврд. Онда га цар пошље на губилиште. Мученик је весело пошао појући псалме Давидове. Један војник му мачем одруби главу. То је било године 296.

»

6529

= Хроника.

_ Питање конкордата. Држави је потребан конкордат, да би имала уређЂене верске односе. Сем тога за нас су од велике важности пријатељски односи с Ватиканом, ради његовог утицаја на општу светску политику. („Време“). Сав влаборат поверен је конгрегацији кардинала који ће се