Братство

__ [85 =

на Мајку Божију, која је сав свој живот провела у посту и молитви.

6. Преображење. Исус Христос, знајући да се приближују дани његова страдања и смрти, да би утврдио своје ученике

_у вери, хтеде им очигледно показати славу својега Божанства,

колико то они могу појмити, и уверити их да он својом вољом прима страдање и смрт и да је он онај Избавитељ, који беше обећан преко пророка. Стога је извео своје ученике на гору Тавор и преобразио се пред њима. Стихира на јутрењу тога дана овако, кратко али јасно, приказује догађај: Узе Христос Петра, Јакова и Јована саме на високу гору и преобрази се пред њима; и сину му лице као сунце, хаљине му постадоше беле као светлост, и јавише се Мојсеј и Илија говорећи с њим, и облак их светао заклони; а глас из облака рече: »Ово је мој љубљени син, који је по мојој вољи, њега послушајте«. (Слава, »на хвалитех«). Св. Црква је већ пре ЈУ века установила празник у славу Преображења, на којем прославља тај догађај као доказ Божанства Исуса Христа. — О том празнику се освећује грожђе, а где њега нема, друго воће (јабуке или смокве), и то после заамвонске молитве (испред »Буди имја«). Обред овај води почетак још из Старога Завета, када је био обичај доносити у храм прве плодове да се освете.

15. Успеније Мајке Божје (Велика Госпојина). Богородица је умрла 48. године после рођења Христова, а 15. после његова вазнесења на небо. Том приликом се догодило чудо. (О дану смрти њене искупише се у Јерусалим, осим Томе, сви апостоли, који дотле беху на разним крајевима света, проповедајући науку Христову. Тога дана се појавио и Спаситељ са анђелима и светитељима у необичној светлости идући у сретање души Мајке Божје (то се приказује и на иконама). По њеној вољи сахрањено беше тело у Гетсиманији. Али трећега дана, када дође апостол Тома и хтеде да се поклони њеном пречистом телу, њега већ не беше у гробници. Црква је увек веровала, да је оно узнесено на небо.

29. Усековање главе св. Јована Крститеља. Пошто је крстио Исуса Христа у Јордану, св; Јован је и даље опомињао људе да се кају и корио оне који су живели онако како је противно закону, па је зато имао и много непријатеља. У Галилеји беше римски управитељ Ирод Агрипа, који беше отерао своју жену и узео Иродијаду, жену брата својега Филипа. Са тога је Јован корио Ирода; Ирод га због тога баци у тамницу, а Иродијада га је још већма мрзила него Ирод и хтела му је доћи главе. За то се даде и прилика. О дану рођења Иродова пред гостима је Иродијадина кћи својом игром тако занела Ирода, да јој је обећао све што год буде искала. Девојка запита матер, шта да иште, а Иродијада је научи, да тражи главу Јованову. Девојка то учини, а Ирод не имаше куда, везиваше га реч, те заповеди