Братство
199. ===
Нове књиге. У »Братству св. Саве« могу се добити ове књиге: »Предлог закона о Срп. Прав. Цркви« од проте Јована Јеремића, »О организацији. Српске Дркве« од др. Саве Љубибратића. Обје књиге препоручујемо нашим читаоцима.
Књижевниши и религија. Подражавајући писцима стране литературе, а нарочито Французима, наши песници, нарочито модерни, показују, да им је хришћанство малено, а јеванђелска мисао недовољна. Док је хрватски књижевни критичар и есејиста г. Милан Марјановић запловио у море есотерије, наш песник и преводилац г. Светислав Стефановић ствара нову религију. Наш земљак г. Јован Дучић, коме су национализам и религија хришћанска и амблеми светосавски дали могућност, да опева хризантеме, дуждеве и мадригале, проповеда у »Српском Књижевном Гласнику« пропаст хришћанства. »Нестаће хришћана на земљи», пева овај потомак побожних православних војвода и архимандрита Исусу Христу. »Твоје се име неће више изговарати по црквама, нити ће те ко зашто молити, Од истока до запада певаће хорови новом сину небеском који ће донети другу истину за друге људе«. Заиста невероватно, да у времену Чаруга, Веса из паталинаца, апаша и хохштаплера, може човек, који је заузимао као представник националиста и чланова светосавске цркве, најугледније положаје написати овакве бедне стихове и сервирати их омладини, која се гуши у атмосфери џаз-банда, шимија и фокс-трота.
Одјек новог времена. Док наши песници и књижевници устају против Хришћанства и у својим ревијама пишу са омаловажавањем о Исусу Христу (»Књ, Гласник«) и апостолу Павлу (»Мисао«), београдска »Политика» у свом 6163. броју доноси под насловом »Наличје Београда« следеће:
»Пре неколико дана, намерно или пуким случајем, залутала су једна кола за ђубре и Босанском улицом. Два лења Циганина напунили су ту хигијенску таљигу, а нису успели да очисте на тај начин ни пола једног од многих сокака, који избијају на Босанску улицу. Истога дана Босанском улицом прошла је и једна комисија Института за Социјалну Медицину, установе Министарства Народног Здравља, којој је стављено у задатак испитивање социјалних економских и хигијенских прилика у којима живи радни, сиротињски свет Београда.
То што је комисија видела у једном сокаку суседном Босанској улици, може се упоредити једино са језивим сценама из доба епидемије куге на Јафи, Марсељу и другим местима, чијим је улицама прошао Божји мач.
' _У једном дубоком ходнику, између једне нове зграде и једне старе камене шупе, међу гомилама излупаног посуђа, ђубрета и блата, под гомилом дроњака нешто се живо мицало. Кад су подигли један похабан мушки капут, појавила се чо-