Братство

(708 :

Љубав и доброчинство.

(Свршетак).

У држави и друштвеном уређењу старих Јевреја закон вере и морала беше видан израз воље Божије. Међу потомцима Јаковљевих синова пробудила се и оснажила свест братске заједнице још у тешким данима мисирског робовања, затим у време лутања кроз пешчане и неплодне арабијске пустаре, _у време освајања и уређења нове отаџбине, Палестине. Невоља их је упутила на узајамну помоћ. Бог им указује милосрдну заштиту и даје им посредством Мојсија таблице закона, десет заповести, које одређују однос човека према Богу и ближњима. Мисао о присутности Бога у светињи над светињама, међу 'херувимима на ковчегу завета, утиснула је религијски печат сваком поступку у практичном животу.

Друштвени и морални закони у Мојсијевим књигама у _ Ст. Завету проникнути су духом хуманости и представљају

праобраз будућег универзалног закона Љубави. Ти закони били су по речима Ап. Павла »сена добара, која ће доћи« (Јевр. 10—1), али су ипак стајали високо над моралном филозофијом грчких мудраца. Прописи о узајамној помоћи и земљишном поседу носе обележје бриге и старања за сароитнј. провејани. су духом социјалне правде.

При подели земље на племена и породице владало је начело да сваки саплеменик добије свој део и да му се осигура издржавање. Посеона наређења о сиромасима одишу милосрђем. Ако је неком посрнуло господарство, дужан је био богати да га помогне зајмом без камата (Лев. 25, 35—38). Забрана камата није се доцније увек поштовала те су наређења пооштрена (Језек: 22, 12). Ко се задужио или неразумно упропастио посед могао је са породицом служити код богатог поседника али не као роб (Лев. 25, 39 – 41), а седме године (суботне) био је слободан. У педесетој (јубиларној) години враћали се поседи пређашњим власницима (Лев. 25, 10). Сиротиња могла је пожети остатке класја по крајевима њиве, пабирчити иза жетве и бербе, узети заборављене снопове (Лев. 19—9; Рут. 2, 2—9; Пон. зак. 24, 19—21). У време војних похода пуштани су ку-

Ћћама војници који су започели господарство а нису још пож-.

њели прве плодове (Пон. зак. 20, 5—7). Седме године земља се није смела засејати, да се и бескућници могу користити случајним родом (Изл. 23, 11). Сваке треће године треба одвојити десетину доходака и погостити сиромахе (Пон. зак. 14,28-29). Има још много још сличних примера као: забрана кајишареа (Изл. 22, 26—27), редовна исплата наднице сиротињи (Пон. зак. 24, 15), пажња према немоћним (Лев. 19—14), о поштењу у трговини (Пон. зак. 25, 13), о племенитом поступању са странцима, удовицама, сирочади (Изл. 22, 21—22) и Т. Д.