Братство

=== 11000) ==

Митрополит Дожић пустио је мошти у саркофаг. У том тренутку затутњала је с Иванових Корита топовска паљба плотунима. У саркофаг је спуштен и један свилени комадић Његошеве одежде, коју су војници нашли откопавајући стару од Аустријанаца порушену капелу. Кад су се архијереји спремали да «спусте поклопац Краљ је откопчао са својих груди албанску споменицу и овај знак највећег мучеништва спустио у саркофаг крај Његошевих моштију. Овај Краљев гест дошао је не= очекивано. А кад је спуштен поклопац Краљ је, исто тако положио своју тешку сабљу, са златним балчаком и драгим камењем и монограмом Краљеве круне, положио на саркофаг и оставио је да на моштима његовог претка преноћи. Кад је митрополит закључао саркофаг хтео је кључеве предати Краљу, али Краљ му је рекао: «Вама га предајем у аманет». После тога министар вера Трифуновић одржао је овај говор: «Прије 70 година исто овако јесењег дана и на овом истом месту сахранили су Црногорци свог великог владику. На овом истом месту стајали су тада побожни и тужни испуњавајући жељу владике Рада, да почива вечан сан на овом врхунцу остајући и у смрти. веран мисли, која је обухватила његов велики ум и његово племенито срце, мисли, која је са ових врхова Црне Горе од првих дана његове владавине ишла Бео_ граду, Шумадији, Босни, Војводини, Косову, Далмацији и Хрватској бана Јелачића. Ево правда Божта је донела, да мисао великог Његоша није била тужна жеља, него величанствена стварност. Данас на овом месту стоји владалачка породица, стоји побожни владар потомак великих државника-неимара Карађорђа и Његоша, чијом је жељом поновно испуњен завет владике Рада, да почива вечно на своме Ловћену«.

Митрополит Дожић ускликнуо је «Слава муј» и пољубио Краља у руку а Краљ њега у том моменту у образ, а онда је митрополит пољубио Краљици руку, захваливши Краљевском Пару што подигоше ову задужбину. Е -

(ос5=У9)

Његошева капела на врху Ловћена.

Аустријска управа знала је добро што у животу једног народа значи успомена на његове хероје и великане. Гроб песника Владике Петра Петровић Његоша, који је кроз целе де-, ценије био духовни светилник српском народу, био је заиста велика сметња завојевачима и њиховим плановима. Најугледнији грађани Цетиња упутили су молбу у Беч, да се гроб не уништава. Молба се није уважила. Наређено је Митрополиту Митрофану Бану да изврши пренос. Митрополит се разболео! и назначио је као делегата проту Ива Калуђеровића и свештеника Симу Мартиновића. Ноћу између 16. и 17. августа