Братство

| % 5 =

213 —

ђелешке.

Споменица 50-годишњице Призренске Богословије. Недавно је изашла из штампе Споменица 50 годишњице Призренске Богословије. Уредио ју је нарочити одбор професора. У њој се износи опширан историјат Богословије, тог у своје време јединог културно-просветног завода у Старој Србији и Маћедонији. Написана је књижевно и врло занимљиво. Изобилује новим податцима из историје нашег националног и просветног рада у јужним крајевима. Обухвата 208 страница, већег је формата и са врло лепом опремом. Цена јој је 40 динара без поштарине. Наручује се код Управе Богословије. Сваки свештеник, учитељ и родољубиви Србин требао би да има ову корисну и значајну књигу, која нам лепо и занимљиво

износи историју много заслужне задужбине Симе А. Игуманова.

Е. Николај у Сарајеву. На повратку са цетињске прославе задржаће преосвећени Г. Е. Николај у Сарајеву. Надамо се да ће осведочени пријатељ нашег покрета одржати проповеду нашој Саборној цркви и једно предавање о религији.

Наследник Хеклов у одбрани вере и науке. Много је зла чу-

вени Хекл посејао у нашем народу. Он је био и данас је у

полуобразованим круговима човек, који је тобоже. успео да

докаже, како је немогућа вера у Бога И Божју провидност и

у неумрлост душе. У безверском је духу одгојио и свог ученика и наследника, универзитетског професора Људевита Плате-а у Јени. Но његов наследник у свом најновијем делу: »Рле Аб аттипег Тећге« (стр. 155 СЛ.) почетком ове Подине ево шта о Богу и верским истинима пише.

+ Верану особног Бога, створитеља и управитеља свемира. »Греба нарочито истакнути, да се природне науке уопште као и наука о развоју у природи не про-

_ тиве правој вери. Природа није бесмислен хаос, њоме управ-

љају стални закони, па је логички оправдано, да припустимо једног Законодавца, као духовно највеће лично биће, кога ми с пуним правом као Створитеља и Уздржаватеља (Егпанег) света с највећом понизношћу поштујемо. — Ко неће да прихвати овај закључак, он је агностик, који губи право да ишта говори о тајнама света; али ово агностичко становиште не задовољава него води очајању. Дарвин је сам у последњем своме писму казао: »ја нисам био безверац у томе смислу, да би негирао егзистенцију Бога. Ко хоће светла за свој разум и утехе своме срцу тај треба да верује у Бога!«

2. Његов однос према Хеклу. »Највећа је Хеклова заблуда да наука о природном развоју (Резхепдепг ћеопе) води безверском монизму. И хришћанство је монистичко, у колико