Братство

— #15 =

Ко'но апостоле што буди полако У бригама Твојим пред горко Распеће Буди с душом нашом, па заспати неће! 5 Стражимоте, браћо, Еоспода чекајмо! Ко" девојке мудре с горећим жижцима: Тоспод већ долази, на ноге устајмо, Страшни Суд је близу живим и мртвима ! "_Стражићемо, Христе, ко звезде у ноћи Помоћу ангела, и. с Твојом помоћи.

Е. икела ј.

Искре у. тражењу истине.

(Свршетак.)

Човечанство је до сада прошло кроз три духовне фазе, посматрамо у главним изражајима.

Прва је фаза »примитивног човека«, који је у својој при митивној, али пуној садржине, души осећао свуда присутност и неопходност духовног утецаја, као нешто нераздвојно од себе самог. То је била фаза кроз коју су прошли народи Старе Индије и чији се елементи очували у магловитом стању данашње. религијске свести Индије. Није било субјекта и објекта. Категорије нису постојале за Мудраце вечности — КЕ Спо= љашњост и унутрашњост била су два принципа теитична, али посматрана са две разне тачке гледишта. Дух Божји осећао се у свакој ствари, у камењу, биљци и животињи. Не само што су они схватили Бога пантеистички или теистички, већ што су били у органској вези с васионом. Добро и зло једва се могло разликовати на вишем плану. То је било нематеријално доба у данашњем смислу те речи, када је материја значила обману реалности. Човек је посматрао све с гледишта духовног принципа, који је одушетворавао васиону и све што у истој постоји. То је учење 7 (0 ер система индиске философије,

Друга је фаза постепеног развијања само-свести у човеку, да је он нешто засебно и све-важно у васиони, да је васиона у неку руку његова својина. Чим се само-свест развила постојале су две апстрактне стварности: материјална и духовна. Требало је начинити равнотежу и угњездити се у свету, јер је опасност била да се: оде у неодређеност и фантазију. Ну ипак континуитет није прекинут. са духовном атмосфером. То је