Братство

== 250 -—

Држава и религија.

Има једна област душе, у којој се човек ослобођава од грча нагона за самоодржањем, где човек налази себи свет духовне слободе, свет несалсмљене љубави, где он ступа у везу тако рећи са творачким _ производом свега живота, где се „све испреплеће у целину, где једно у другом дела и живи“. Само овде добива он истински организоване силе и увиђања, да би онај грч изоловања излечио и да би центрифугалне тенденције живота опет довео у јединство.

„Моје царство није од овога света“ — то не значи, да овај свет треба предати ђаволу, него то значи: „Ви не можете овај свет организовати само средствима овог света. Вама је потребна истина оног света, да бисте овладали овим светом. Ја радим у. сред света, па ипак нисам од света...“

Јоћа Кизп у својој књизи о „Седам светлила архитектуре“ сбратио је пажњу на то, да огромно чудна дела средњевековне архитектуре треба објаснити само инспирацијом најдубљих религијско-моралних душевних сила: спомоћу седам светлила душе — дух жртве, истинитости, послушности „дух идеала, пијетета. вере, дух љубави и силе карактера. Тако исто сме се рећи, да и сваки велики стил др_жавних заједничких облика, сваки прави смисао за заједницу, свака истинска верност, свака најинтимнија одговорност, свака права култура заједничког живљења, зависи напослетку од оних великих „светлила душе“; ну ова светлила душе најмоћније се запаљују само надземаљском ватром Христове личности: Само ова духовна моћ дорасла је целој суровости човечје борбе за живот, која убија душу, само је она у стању, да из самог социјалног механизма створи праву државну културу:

2 Ферестејр.