Братство
__ 270 =
Извор благодати.
Дивног ли чуда, кад би из земље у једном млазу избила цела река! А шта да речем, кад бих видео силан извор из којег су све реке земаљске у један мах прокључале, кад бих видео хиљаде река, здружених у једном рођењу» Замислите чудесни тај призор»> Ко би могао то својом маштом представити >
Па ипак, врело из којег извиру све реке милосрђа, реке које су наш род натопиле радошћу, реке благодати и славе, — то врело јесте Божја Љубав. ___Стани, душо моја, на овом.светом извору, помоли се и слави сада и у векове Господа, Оца нашег, који нас озари љубављу својом!
4 Спуршон. 66:99 –
г
Религиозни моменти | руској литератури. Длександар (ерг. Пушкин.
Велики руски критичар В. Г. Бјелински у својим чланцима »О Пушкину« упоређује Пушкинову поезију са реком Волгом, у коју утичу Ока и Кама. Пушкинову поезију дали су његови велики претходници. Почев од старог Ломоносова, писца ода »К Јову«, »Утренее«, »Вечернее размвишленје о величествћ Божљђемђ«, које су писане са истинском поетском инспирацијом, по све до Батјушкова, песника фантаста, филозофа епикурејца, жреца љубави, неге и наслада, осећа се утицај великих његових претходника. Пушкин је својом поезијом обухватио цели живот велике простране Русије. Са дубоком психолошком анализом улазио је прошлост Русије, проницао је У дух својих савременика и својим делима стварао је нову епоху руске литературе. Од Петра Великог, по мишљењу Бјелинског, није се јавила већа и значајнија личност. Жуковски и Батјушков имали су најјачи утицај на поезију Пушкина, а нарочито овај последњи. Батјушков, и ако мање познат у литератури, својом младошћу, својим радостима, тежњом за насладама, утицао је на машту Пушкина.
У тридесет другој години умро је разочаран, опевавши своје разорене наде, тужне покушаје и угашени пламен свога
_ талента. Утицај стране литературе, нарочито Шекспира и Бајрона, несумњиво је велик на Пушкина. Међутим утицај Батјушкова био је много већи. Пушкин, кога је мучила светска мисао, епикуреизам, осећао је сету. На дан свога рођења тра-
наш
МЕ руна