Братство

ПРИНВИ мраани анр И ет

сом да је Син Божји, — то је све истина, али наша срца нису радосна. Ми не видимо лепоту сунчева

—— 27 —

„Јављај земљо велику радост, хвалите

· небеса славу Божју ,и кличемо Пречистој Девој-

пи Марији арханђелски поздрав: Хагог ггуодгтошвуђ = Радуј се, здраво, благо-

датна, Господ је с Тобом, благословена си

међу женама!

Истина је, — рећи ће можда многи од људи, радост пролећа је око нас, сунце топло зија, дрвеће листа и пчела зуји; истина, данас се сећамо Благовести; Спаситељ о коме је прорекао Арханђел родио

се, научио нас је истини, доказао је чудима и васкр-

зрака и не чујемо пчелино зујање, јер су нас — рећи ће једни — наша деца својим злим животом ожалостила. Други ће рећи: оставили су нас родитељи наши и заборавили; трећи: људи су нам загорчали из пакости, из зависти, живот, порушили кућевни и душевни мир, навукли смо болести које нам не дају да осетимо радост живота и благовести. Ми, истина, јуримо сваког дана тражећи радост и срећу, а налазимо горчину, и наше душе су празне. Толико су нам душе празне да ропћемо на своју судбину. Наш је живољ тежак да ле можемо о га

издржимо, него морамо да га уништимо. И доиста,

нема дана да се новине не насмеју цинички над туђим трагедијама. Оно мало радости што смо у ·" животу познали донело нам је толико јада, да би боље било да је нисмо познали, и тако даље, рећи ће многи и многи искрено и отворено. И доиста, када би послушали најтајније исповести људи, чули би уздахе, бол, јад и нашли би врло мало радости.

Зашто је више бола, а тако мало радости код људи >

Зато што се свет обмањује, зато што се догађа варка, лукавство греха и кнеза таме, које људи не виде и неће да виде.

Варка је у овоме: Грех који је у свом почетку примамљив, сладак, на своме крају је горак као смрт.

ж

у