Братство
[5
шао у Православље и обратио се у »Ивана Јевљева«. Он је) ступио у царску службу 1667. године и његово се име с1о_миње у разним актима 1702. године. Салтанов је осим икона. радио и остале уметничке предмете: сликао је заставе, писао је приче, портрете. Салтанов је био писаш доста искусан и оригиналан. Аскетизам византиских ликова био је њему стран и ликови (фигуре) салтановске школе изгледају натечени. Његовом цртежу не може се приговорити, | |
Једно време са Салтановим радио је живописац ИвашБевмин, учечик странца Лопушког, који је у своје време био прилично познат. Некада су Безмин и Салтанов сликали тоне заједно. У начину сликања Безмина као и код Салтакова могу се приметити елементи западно-еврошског живопиба. »Окидање са крста« цркве Распећа у московском кремљезском двору, које је радио заједно са „Салтановим, рађено ге под утицајем талијанских и холандских узорака.
__Међу ученицима Симона Ушакова био је особито талентован Московљанин Михаил Миљутин,а од ученика, Бевмина Василије ПШовнански ј, који је давао леш изглед фигурама својих икона, а нарочито женских. Шознански је имао успеха и у сложенијим композицијама, н. шр. сцене из страсти Господњих на. плаштаници Верхоспаске цркве.
Код свију ових уметника истичу се приметно западноевропски елементи религиозног живописа над традицијама руског живописа. Неки од њих као н, пр. Џознански и Салтанов иду даље од Ушакова по том путу. Наступа епоха стварања новог иконографскот стила,
_ Како ов угасио моћни стил јарославских фресака, тако је ишчезао и ушаковски стил икона у ХУШ. веку. Ма његово место дошао је туђи руском духу, али много пријатнији: за око црквени живописац каљсличког, талијанског типа, У __ њему није било места ва инспирацију идеја, иконографа-богослова, за широке декоративне комшеовишије са златом на пољу, у линијама зграда и чак у лишћу грана. Условна, сладуњава, лепота, историјско-релитиовне слике без душе смениле су дела, сликара ХУШ. века, у којима се јако ивражавао руски религиозни поглед на, свет, Колекције старих руских икона постоје у мувеју пара Александра Ш. у Петрограду и у московској Трећаковској галерији. У музеју цара Александра 11. сабрано је неколико стотина икона ХО ХМ века. (Сале ХЛХ, ХО, Х ХЛ), равних епоха и школа: Прећаковеко галерија располаже само са 62 иконе ХУ—ХУШ, века (сала 8).
Виктор Никољекиј.