Братство

152.

Признајте и славите име Вишњег.

Нека вам он буде заштита.

Ви, који ступате, не бојте се, нема опасности. Пред вама је вода послушна и тиха.

Господ је саградио прелаз својом моћном речју. Господ је овом стазом корачао. _

И Његове стопе остадоше вечно утиснуте И непомичне. Као поболено коље показују оне прелаз.

Надимају се таласи пучином, бесне и јуре. Али стопе Христа Бога остају,

Не даду се збрисати, ни уништити. Приправљен је пут свима, који за њим ходе. Свима, који се држе пута обележеног.

Који верују у њега.

Који славе име Његово ! (Превео с немачког Ц))

(659

Моја мајка.

Моја мајка, суха као грана, Жутих руку, чела наборана. Пред иконом светога Јована Молила је сваког Божјег дана,

Стара, слаба, тиха, уздрхтана, У облаку дима од тамјана, Бледа лика тешке испоснице

(С метанијем падала је нице.

Изим мира и кућне слободе, Црног рупца, те хлеба и воде, За старачки свој живот увели, Седа мајка: друго не зажели !

У дубини умовања ништа |

Осећ'о сам моћ тог уточишта. Где у сени кандило пушкара, Е Где се моли моја мајка стара.