Братство

50

Као некад давно, оног дана бојна, . Причести и сада војску, која ниче, Како би и она постала достојна, Косова и тебе, стари спомениче.

Милићи 1926. Јанко Брежанчић.

Жича

Давно некад, давно, на почетку прага Царства нашег, како Историја прича, Подиже се наша задужбина Жича.

Пеманићи наши на товаре блага.

Потрошише, а кад засја крст с кубета, Он нас, као сунце после зиме, циче, Сабра и окупи под сводове Жиче

У којим забруја Литургија света.

Од то доба поста нама наша Жича, Место наше Вере, љубави и наде, Место наше славе, сјаја и параде Свега оног што нас још и сад велича.

Кад нам царство паде сред Косова Поља, Кад нас туђин поче, да убија, гони, У кубета Жиче Слобода се склони

Наша, да ту чека на времена боља.

Отвори широм сва, седмера врата, Лепа Жичо, наша задужбино стара, Сада примаш опет свога Господара, Краља Словенаца, Срба и Хрвата.

Милићи 1926. Јанко Брежанчић.