Братство

[0

никсарајевски од 1874. до 1877. а Бенић од 1882. до 1883. Као сушленти служили су у год. 1881., 1882. и 1888.: Милорад Јаковљевић, Ђорђе Крајновић, Светозар Арсенијевић, Никола Тајшановић, Петар Ђенић и Торђе Х. Петровић.

Од 1872 8. год. у Реалци учили су се ови предмети: 1. Историја света: 2. Земљопис: 3. Физика: 4. Природница: 5. Срп– граматика; 6. Краснопис; 7. Талијански језик; 9. Рачун;

9. Гасметрија. Када, је реалка претворена у нижу Гимназију наставно је пр иНо било исто као и у српским гимназијама · у Аустро- Угарској. Заслугом г. СОтеве Калуђерчића, управитеља српских школа у Сарајву сачувани су ови драгоцени податци о нашим школама.

У дому пок. Шетра Максимовића, свештеника, и катихете, оца нашег уредника, сачуване су оцене из веронауке ученика 1, И, Ш и ТУ, равреда Гимназије. Први и други разред учили су био. повест Старог и Новог Завета, а ШЕ и ТУ. Изјашњење св. Литургије. Први разред учили су:

Братић Николе Божић Ристо, Гачаница Алежса, Деспотовић Димшо, Делић Никола, Лаивковић Свето, Костић Коста, Каптиковић ' Јова, Кучковић Ристо, Кратић Мистан- "Лекић Андрија, Ми јић Тодор, Милановић Ристо, Радуловић Симо, Пријовић Данито, ЛИ Ристо, Отајић "Борђе, Скарић Владо, Тасовац Глиша, Трифковић Јово. Цабић Сава, Лајрвић Симо,- Ћуковић Ворђе, рољић Јова, Владо Бесарић. У другом ора_ зреду учили су: Васиљевић орђе, Гучевал Илија, Кебељић Ристо, Нинковић Ђура, Николић Димшо, Чушић Шеро, Шеовац Перо, Ђокић. Јово, окић Дамљан. У трећем равреду учили су: Камаић Јевта, Петровић Никола, Савић Васа Човић Никола, Шеовавац Никола, Кебељић Јевтан,

Ђурић Влало, У четвртом: Ацовић Ристо, Дукић Лазо, Кашиковић Никола, Памучина Јово, Томић Саво...

Историј ја ове наше школе, и ако је кратка, ипак сведочи о тешкој борби, коју су Срби Сарајлије водили да очувају своје националне светиње. У необјављеним мемоарима једног пок. нашег националног радника и борца налазимо следеће:

1878. године управа тражи преко повереника Чаврака, да јој општина пријављује сједнице и дневни ред. Чаврак наређује да се откаже избор учитељу српске реалке Димитрију Јосићу. Кад је тај захтјев општина одбила, Чаврак шаље телеграм у сва погранична. мјеста да се не дозволи Јосифу улазак. у Босну. Е На денунцијацију Ћ. Р. протјерала је управа учитеље српске реалке Петра Црн чевића и Филипа Шпадијера. 1879. протјерада је са предавања Јована Видића, изабраног суплента.

1881. протјерала је управа. управитеља, српске Гимназије Световара Поповића.

1882. протјерала је професора Мишу Вујковића.

1882. фебруара 13. и 14. преметнула, је све сине школе и општину.

1888. забрањује управа повратак Вујков ићи Дру Милану Савићу забрањују долазак у Босну.