Братство

55

њићима, слободна и независна, ипак није могла имати довољно снаге, да одолијева многобројним непријатељима, Она, се морала на некога ослањати. Ту политику ослањања, коју је инаугурисао сам Немања својом абдикацијом у корист Отефана, спроводио је Сава, вјешто искоришћавајући моменте односа балканских држава. За то је требало много способнооти, много знања и много вјештине. Морало се водита рачуна и о папи, и о Мађарима, и Византији, и о Бугарима, јер су то све биле државе, које су жељелде, да Орбију себи потчине. И ма, да је Немања успио, да одржи самосталност своје државе и да је самосталну преда Стефану, ипак је Савино дјело, да се и млада српска држава, убројалта, у ред онда ' постојећих правних држава. Он вјенчаје у Жичи брата свога, Стефана краљевском круном и ствара краљевину Србију.

Прије овога извршио је Сава једну озбиљну мисију. На доњем Вардару владао је под врховном влашћу бугарском властелин СОтрез. Послије смрти бугарског цара, Калојана настадоше немири, којима се користи и Стрез. Он се одвоји од Бугарске, оте јој неке области, потчини се Стефану и поче владати под врховном влашћу српском. Бугарска није могла, опростити Отрезу овај поступак. Отрев је то добро знао, Кад се Бугарска, оснажи с Латинима се удружи против Орбије, напусти Отрев Стефана и пређе савезницима, Србија се нађе у врло опасној ситуацији. Било је потребно на неки начин. избјећи ратовање. Сава оде Отрезу, да га покуша одвратити од рата, али узалуд. Сава се врати љутит, али његова мисија не би узалудна; још исте ноћи умре Отрев и тако би Србија. спасена,. |

Тек што је ова опасност прошла, појави се друга. Мађарски краљ Андрија пође у савезу с Латинима на Орбију: Мађари нашану са сјевера а Латини се југа. Опасност бијале велика. Стефан опет употреби Саву; повла га мађарском краљу. Сава оде, саста се с њиме и својом вјештом политиком као и својим аукторитетом склони га, те одустаде од рата. Тако Сава спасе Србију по други пут од очигледне пропасти. Приликом преговора између Саве и Андрије, АН дрија је Саву свечано дочекао. Такав дочек јасно показује аукторитет Саве као политичара.

Послије смрти Отефанове, кад је у Жичи крунисао за краља његова сина Радослава, зета моћнога цара солунскога, Теодора, Сава, се ријеши да пође на Исток, да походи света, мјеста. Држава је била унутра некако сређена, а против спољашњих непријатеља бранио је много цијењени краљев таст, Међутим вјеројатно је да Сава креће на пут, не што би био толико жељан, да одговори и своме положају и жељи још из своје ране побожне младости, колико што није био задовољан

Радославом, који је био готово само намјесник свога таста и