Братство

__ 2560 стајао под јаким утицајем своје лијепе жене Гркиње, и тиме изазвао велико незадовољство међу Србима. Изгледа шта ви_ ше, да је дирнуо ну (авину организацију, а стварно је, да је, стојећи под упливом свога таста Грка, обновио везе и са охридском архиепископијом, која је још увијек била противник самосталности српске цркве.

_ Док је Сава био на путу, положај се у Србији знатно измијенио. Бугарски цар Абен П. навали на Радослављева, таста цара Теодора, потуче га и вароби, освоји већи дио његове државе и опколи и Србију са запада и југа | Орпека, властела иначе незадовољна с Радославом, користише се соло мом његова таста, те га збацише с престола.

Сава је, вративши се с пута, гледао да та промјена, прође бев тежих пошљедица, по Србију. Новога краља Влади“ слава помагао је тиме, што је успио код "Асена П., те му овај даде своју кћер ва жену и тако му осигура положај и обевбиједи државну егзистенцију.

Учврстивши православље, обевбиједивши цркви благотворан утицај на народи осигуравши држави мир, видје да његово удаљење од црквене управе не ће реметити ни реда ни мира, Те одступи о престола, преда управу над црквом ученику своме Арсенију та крену по други пут у Јерусалим. Из Јерусалима одлази у Александрију, александријском патријарху, затим у Вавилон, тамошњем султану, одавде у Ерипат, гдје га судтан свечано дочека, из Египта одлави преко Антиохије, Јерменије, Витиније и Цариграда У Бугарску. На овоме путу био је Сава предмот пажње и поштовања не само од црквених достојанственика — патријараха — које је посјећивао, него чак и од султана оних крајева, што служи као докав, да је његов углед растао и ван граница отаџбине. Овај Савин пут у сва четири мјеста, гдје су били православни па“ тријарси, и његов одлазак у Бугарску био је вјеројатно У вези са црквеном акцијом Асеновом, који је интервенцијом Савином добио признање бугарске патријаршије од сва че тири патријарха. |

Лијеп пријем, част и пажња, коју је Асен указао Сави у Трнову, били су опевидан знак високог поштовања. Као царев гост Сава умире у Трнову. Тијело његово би свечано сахрањено у 'Асеновој задужбини цркви »Светих четрдесет мученика« у Трнову, одаклен га пренесе синовац му Владислав у своју задужбину Милешеву, гдје је почивао сво до године 1594., кад га Турци по налогу потурице Синан паше на, Врачару спалише. Они спалише тијело светитељево, 4 родољубиви дух његов живи у нијелом склопу српске цркве и стално вагријава српска срца жарком љубављу за народ и вјеру своју. .

"Рако је завршио свој плодоносни живот и тако Је прошло тијело првог српског архиепископа, поријеклом краље-