Братство

дајући контуриран покрет у статици, запостављајући основно начело импресионизма, предавања покрета онаквог какав је. Савремено сликарство, које се и сувише спустило на земљу, а које је у исти мах запоставило природу као спољну форму и које решава проблеме трију димензија, тражећи најпосле. и четврту, постало је платформа за решавање социалних проолема у уметности, Византика је са свим својим школама, и правцима, антитеза овом правцу у савременој уметности, обраћајући свој поглед у област неба и символизма џи запоставља. јући експресионистички форму и природу. Онакје стварала си _ стем на јелинистичким методама али је у исти мах уновила

Роман Петровић: Исус Христос—Успеније пресв, Богородице нов тон и манифестовала тежњу ширег објективиаовања. У хармонизацији експресионизма и византике, у њиховој синтези, у јединству њихових боја и светла, у пространој области „савремености и старине, ствара се ново сликарство, израскено „ритмички. У толико је значајнији случај Романа Петровића, који је пролазећи париску школу експресионивма и проживљавајући све етапе модерног сликарства, ушао са одушевљењем у област вивантиске символике и сликарства. Ова перипетија уметничког стваралаштва, овај доживљај, који су осетили многи уметници и многи литерати, није могао да остане без својих последица. Византика, која је у исти мах и санкција форме и њезино одрицање, уметност, која се ритмички

5 =