Братство

— |] —

_ 19. Ов. апостол Јуда, брат Господњи по плоти. Он је био брат св. Јакову и Симеону, епископима, јерусалимским, а, син Клеопа и Марије, сестре Пресвете Деве Марије. Он се још и називље: Тадеј и Левије. До позива у апостолства, бавио сеземљорадњом. Као апостол проповедао је еванђеље у Јудеји, Самарији, Сирији, Идумеји и Месопотамији. По сведоџби многих црквених писаца тврди се: да је св. Јуда у Персији, примио мученички венац. Од њега, остала, је једна посланица, која, се састоји ив једне главе.

од. Св. славни и свехвални м првоврховни апостоли: Петар и Павле.

(Св. Петар родио се у Пптсанди, која се налазила у Галилеји. До позива у апостолство бко је рибар и звао се Симон: а Христов га је назвао Петром — каменом, са његове тврде вере. Петар је био сведок и очевидац свију најважнијих догађаја ив живота Христа. Проповед његова учинила је веома велики упечатак на све присутне, така да је одмах до 3000 душа примило веру у Христа. Апостол Петар прошао је сву Малу Азију и проповедао је евавгђеље Јудејанима, настањеним међу Галатима и Витинији, Кападокији и Консулској провинцији. Св. Петар еновао је прву цркву у Антиохим и био је први њен епископ и пробавио је у њој седам година. Најзад је апостол Петар дошао у Рим заједно са апостолом Павлом, и ту су оба животом платили веру у Исуса Христа. Петар је стрмоглавце разапет на крсту 66. године по Христу за владе Неронове. Од апостола Петра остале су посланице упућене вернима у Полту, Галатији, Витинији, Кападокији и АЗИЈИ. Посланицима овим хтео је да код верпих утврди веру у 00жанском учењу, ра расположи и утеши оне, који су трпели и страдали и да обори лажно учење Симонања и Николаита који су говорили: да је за спасење довољна сама вера, без добрих дела.

Апостал Павле, родио се у Тарсу, главном месту Киликије, припадао је вома знатној фалотлији, која је била ив илемена, Венијаминова, а родоначелник њен имао је право риме ског грађанијса. Васпитао се у школи фарисејској, у којој га је учитељ Гамалило упутио у дубоко познавање Св. Птема и свештенсга предања, Поред тога био је упознат са појевијом и филозофијом многобожаца. Био је веома бистар и одликовао се јаким памћењем и правилним суђењем. Са оваквих својих особина, био је први међу првима. АП. Павле до примања хришћанства био је врло велики непријатељ хришћана, а поборник, своје отачке вере, а као такав добио је довволу од синедриона, да може истребити Хришћане. Ово му је право утврдила и римска власт. 'Онабдевши се оваквим правима, кренуо се био у Дамаск противу Хришћана, али у том путу овари га светлост Христове науке. Јави му се сам Христос и