Братство

08

Размишљање о Духовима.

Духови су празник Духа Божјег.

Сва природа одише око јнас мирисном свежином и бујним животом.

У тако величанственом оквиру богато искићене природе слави Црква Христова празник Духова, и моли се Богу, да јој испошље свога Духа, да све

буде саграђено по његовој вољи, и да се обнови

лице земљи. У наравном свету око нас, над којим ваља да

владамо по програму који је Створитељ определио

човеку на земљи, као и у духовном, које смо и ми

деоници и носиоци, једна је иста основа, извор и

сврха: Христос.

Сва природа је стрпљиво чекање свих њезиних твари, њихова стална чежња: да се јаве синови Божји као сунаследници Христови, па да се природа опрости окова распадљивости на слободу славе те деце Божје, која носе у себи залогу Духа Божјег.

Суштина живота хришћанског је на земљи: остварење најсавршенијег моралног поретка у свету, што на јеванђеоском језику значи, долазак царства Божјега на земљу.

У оном моменту, када је стари век по речима

великог руског мислиоца, В. Соловјева, доживио свој морални пад у лажној појави човека-бога, римског цезара, који се узалудно успињао до самог божанства, некоји дубоки мислиоци старог века и надахнути пророци старог Израиља очекивали су: да се оваплоти Слово, да се јави Месија, да сиђе с неба Син Божји, Цар истине. Док је први остао и на самом врхунцу људске силе празна варка, долазак Богочовека је и у сиромаштву путујућег учитеља, Исуса Назарећанина, донео прави обрт у току целог света, и постао његова средокраћа, тако, да је са богочовеком неодељиво спојено, чак и јасан сав смисао света и његова права сврха.

Царство Божје на земљи је исто што и остварење апсолутног моралног закона и на овог положеног савршеног моралног поретка у свету, што само нови из богочовештва постали духовни човек